Бактерије отпорне на антибиотике откривене су чак и у облацима, преношене ветром понекад и на врло велике удаљености, открива француско-канадско истраживање.
„Те бактерије обично живе на лишћу или у тлу“, рекао је у петак главни аутор студије Флорент Росси у разговору за АФП.
„Открили смо да их је ветар носио у атмосферу и да су могле превалити велике удаљености па чак и да обиђу земаљску куглу на великим висинама захваљујући облацима“, додаје.
Како би дошли до ових закључака, истраживачи са Универзитета Лавал у Квебеку и Универзиета Цлермонт Аувергне су помоћу „усисавача“ велике брзине узели узорке из облака који су се формирали изнад Пуy де Дôмеа, успаваног вулкана у централној Француској, а то су чинили у раздобљу од септембра 2019. до октобра 2021.
Из станице за истраживање атмосфере смештене на 1.465 метара надморске висине, научници су анализирали ове узорке у потрази за генима отпорним на антибиотике.
Облаци су садржали између 330 и више од 30.000 бактерија по милилитру воде, односно просечно око 8.000 бактерија по милилитру. У бактеријама је такође идентификовано 29 подтипова гена отпорности на антибиотике.
Уз раширену употребу антибиотика у здравству, али и у пољопривреди, ова врста соја представља „велики здравствени изазов на глобалном нивоу“, наводи се у студији. Светске здравствене власти у неколико су наврата истакле ризике повезане с овим бактеријама, због којих је лечење одређених инфекција све сложеније.
Студија, међутим, не нуди закључке о могућим здравственим учинцима ширења бактерија које носе гене отпорности на антибиотике, процењујући да само између 5 и 50 посто тих организама може бити живо и потенцијално активно.
„Атмосфера је врло оштра за бактерије, а већина оних које смо пронашли биле су бактерије из околине, мање је вероватно да ће бити штетне за људе“, рекао је Флорент Росси.
„Тако да се нема чега бојати када ходате по киши“, иронично је добацио научник и додао да још „не знамо могу ли се ови гени пренети на друге бактерије“.
Дубинско праћење атмосфере могло би, међутим, омогућити лоцирање одакле те бактерије долазе и тако „ограничити њихово ширење“, предлаже Росси, узимајући за пример анализе отпадних вода с циљем откривања присутности коронавируса и других патогена.
Студија је објављена у часопису „Сциенце оф Тхе Тотал Енвиронмент“.
Shutterstock/Kay Cee Lens and Footages
