Бостан је најслађи у нишком насељу Чокот, не само што је црвен и домаћи, већ и јер га испред дворишта породичне куће продају два 11-годишњака. Ни високе температуре, ни чињеница да је један од њих купце дочекује у инвалидским колицима не умању жељу малих продаваца. Од врућине је врелија љубав према Црвеној звезди и жеља да фудбалере и кошаркаше у наредним сезонама и изазовима бодре уз сезонске карте. Које су зарадили сами.
Лазар Живковић и његов друг Тадија Петровић одлучили су да продају лубенице и диње које узгаја Лазарев отац и тако скупе новац за предстојеће утакмице.
Њихови родитељи једва су их убедили да одреде себи радно време, јер су мали навијачи испрва планирали да раде цео дан и цео распуст, али како за Н1 каже Лазарева мама Марија, њихова марљивост потврда је доброг васпитања, пише Н1.
„Чим је кренула сезона, пре десетак дана, Лазар се организовао са другом, стали су испред наше капије и почели су продају лубенице. Циљ им је да обезбеде сезонске чланске карте за њихов омиљени клуб, будући да су и један и други од рођења ватрени навијачи Црвене звезде. И без тога они би свакако посећивали Звездине утакмице, али овако су нас родитеље убедили да смо на добром путу и да добро радимо свој посао“, рекла је за Н1 Марија Петровић Живковић.
Важно јој је, каже, да усмери своје дете на праве вредности.
„Да не очекује ни од кога ништа, већ да буде одговоран, сам се бори и труди да својим радом постигне зацртани циљ“, додаје она.
Када се прича о Лакију проширила друштвеним мрежама, не само суседи, већ и људи из других делова Ниша почели су да долазе по бостан, али и да упознају вредног дечака. Марија истиче сусрет са паром који живи у Бечу, а за мале продавце сазнао је на друштвеној мрежи X.
Лазар, иначе, има спиналну мишићну атрофију (СМА), али срећом, најблажи облик ове болести. Притом је, додаје Марија, натпросечно интелигентно дете.
„Радили су тестирање пре поласка у школу и установили су му висок коефицијент интелигенције – ИQ-128. Захваљујући томе, али и раду, Лаки није себи дозволио ниједну четворку од када је кренуо у школу. Редован је учесник такмичења из математике, где је протеклих година освајао награде и на општинском, окружном и републичком нивоу. Учествовао је на такмичењу у шаху и освојио прво место у својој категорији на територији општине Палилула“, поносна је мама.
Лакијеви родитељи, Марија и Зоран, отпочетка теже да сина припреме да се кроз живот пробија сам и зарађује за своје потребе.
„Већ трећу годину похађа приватне часове програмирања и стекао је четири дипломе. Он је одушевљен часовима, а оно што нас одушевљава је то што више није у групи са својим вршњацима, већ у одељењу са децом која су завршила седми и осми разред“, наводи она.
Иако је облик СМА који Лаки има најблажи, није наиван, објашњава Марија.
Она се код њега манифестује периферно, на рукицама и ногицама. Он је добро, али не може да хода. Годишње прима три ињекције спинразе, али остали параметри су добри. Видимо одређени напредак и надамо се најбољем. Лаки усваја нове моторичке покрете, добио је на снази. Очекујемо најбоље, не очајавамо и свесни смо да резултати нису видљиви тако брзо, али битно је да код деце са овим обликом СМА то више није прогресивна болест“, наводи она.
Као мама црвено-белог навијача, признаје, и сама прати фудбал више него раније.
„Мој Лаза је успео да цео разред преокрене у тај Звездин табор. Било је, наравно, деце које навијају за Звезду, оне која просто не прате фубал, а богами и неколико партизановаца који сада навијају за Црвену звезду. Тако да то је један мали Лазин лични успех“, објашњава она.
Његова прича чула се до КК Црвена звезда који су послали Лази сезонску карту и то ексклузивно место поред самог терена.
Опширније на Н1.
Foto: Privatna arhiva/N1
