Жене чине већину запослених на пословима чишћења, спремања и неге, а често немају ни адекватне, писане уговоре о радном односу. Тиме што немају никакав уговор, ускраћено им је здравствено осигурање, плаћено боловање, одсуство у случају порођаја. Корен проблема лежи у српском законодавству тј. недовољно добро регулисаним одредбама које се односе на рад у домаћинству.
Рад жена на пословима чишћења примарно је дефинисан Законом раду – у члану 45 овог закона, али је проблем у његовим недовољно прецизним одредбама.
„Рад на пословима кућног радног особља дефинисан је свега у једном члану Закона и то је апсолутно недовољно, имају у виду број људи, пре свега жена, које раде на пословима чишћења и неге у туђим домовима. Чланом 45. дефинисано је само право заснивања радног односа, као и одређивање накнаде која може бити исплаћена. Преостала права, почев од минималне зараде, преко здравственог и пензијског осигурања, до боловања, годишњих и дневних одмора (пауза), су остала поприлично недефинисана. На овај начин, обављање рада на пословима чишћења и неге у домаћинствима остаје генерално у домену сиве економије“, рекао је адвокат и стручњак за радно право Никола Пањковић.
Правница синдиката Слога Лидија Јовановић каже да је проблем што се Закон не примењује, али и што је застарео и не прати трендове запошљавања у овој области.
„Данас имамо нове начине запошљавања жена у овој области који су законски непрепознати и дају могућност за злоупотребе. Запошљавање се креће од неформалних усмених споразума, до потраге за послом путем разних платформи и агенција. Све ово даје могућност злоупотребе и ускраћивања права радницама, као што је здравствено, пензионо и инвалидско осигурање, као и заштита у случају трудноће„, истиче Јовановић.
Тренутни закон оставља жене у домену привременог рада
Како би се регулисао домен сиве економије и рада на црно, 2018. године донет је Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима. Иако се чини да је овај Закон помогао женама које обављају послове чишћења, јер се велики део овог посла обавља за време летњих сезона када је број туриста већи, то ипак није било тако.
„Овај закон није препознао проблем рада у домаћинству, већ се ограничио на сезонске раднике у области пољопривреде, шумарства и рибарства. Године 2018. донет је Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, али нити овај закон није препознао проблем рада у домаћинству, већ се ограничио на сезонске раднике у области пољопривреде, шумарства и рибарства“, рекао је адвокат.
Разни стручњаци и синдикати овај закон су често критиковали у јавности – иако је жеља иницијатора закона, како пише Машина.рс, била да се жене које раде „на црно“ уведу у легалне токове, рад остаје у домену привременог, сезонског, са чиме је сагласна и Јовановић, испред синдиката Слога. Како пише овај портал, на тржишту рада би тако било све више повремених и слабо плаћених послова, а све мање добро плаћених уз заштиту радних права. Закон, како се наводи, знатно умањује и могућности организовања радница и радника, пошто они не би имали правичну накнаду, не би могли да се синдикално организују и колективно преговарају, чиме губе и право на достојанствен рад, али и право на осам радних сати дневно.
„Без писаног уговора нема обраћања надлежним институцијама“
Највећи проблем жена које обављају послове чишћења и неге јесте што у највећем броју случајева не постоји писани уговор, већ се често склапају усмени договори, за које не постоји гаранција да ће и бити испоштовани, било да раде „на црно“ или преко агенција.
Истраживање „Положај и изазови радница на пословима чишћења и неге у Србији“ које је објављено 2024. године показује да раднице чак и агенцијама не верују превише. Како се у истраживању наводи, за одређене жене су агенције сигуран вид проналажења посла, али многе имају и неповерење према агенцијама за запошљавање – пословни однос се заснива често кроз усмене договоре.
„Знам да се дешавало да (менаџери у агенцијама) узму радну књижицу и ставе је у фиоку. Једна жена је сагорела, радила је три године и ништа није евидентирано, а жена је стекла право на пензију. Често се дешава у агенцијама да нешто наместе… Да нешто фали… Па сви нешто измисле и онда се жене, да тако кажем, откаче…. Има доста случајева када се не поштује договор преко агенција. Њима одговара да жена стално ради… Да умре као пас, што би се рекло, али не дам се, прошла сам кроз неколико лоших агенција…“, рекла је у овом истраживању Јаки, која обавља услуге чишћења
Многи послодавци, власници кућа и објеката, се одлучују да раднике траже преко агенција за запошљавање. „Велики број послодаваца се управо, за послове чишћења, одлучује за ангажовање радника преко специјализованих агенција за запошљавање које са радницима често закључују сем уговора о раду и уговоре о привременим и повременим пословима (рад ван радног односа), те такви радници немају статус запосленог и не уживају сва права из радног односа“, наводи правница Лидија Јовановић.
Ипак, истиче, не треба пристајати на усмене договоре са послодавцима.
„Усмени уговори односно споразуми са послодавцем никако не могу да буду добро решење јер се у великом броју случајева догађа да ти договори не буду испоштовани… С обзиром на непостојање писаног уговора о раду, ове жене бивају препуштене саме себи без могућности обраћања надлежним институцијама. Такође, с обзиром на то да се овим радницама накнада исплаћује на руке без уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање оне често не могу остварити услове који се односе на стаж осигурања који је неопходан за остваривање права на пензију„, навела је она за Н1.
„После месец дана хигијеничарка ме је замолила да очистим и куц́е ван кампа. Одлазила сам тамо три до четири дана у недељи после ручка. Обец́али су ми да ц́е ми то додатно платити, али нису. Коме да се жалиш? Никоме“, рекла је за претходно наведено истраживање Љиљана, која обавља услуге чишћења.
Адвокат за радно право Никола Пањковић наводи да усмени договори јесу ризик за радника, али да то не значи да немају права, уколико дође до проблема. „У пракси се највише дешава да радницима који обављају чишћење или негу не буде исплаћена договорена накнада. Уколико „послодавац“ не исплати уговорену накнаду, на располагању увек стоји иницирање надлежног судског поступка кроз који бисте доказивали да сте за некога обавили одређени договорени рад, а за тај рад сте остали неисплаћени. С друге стране, сва друга права из радног односа губите“, истакао је наш саговорник.
Решења за побољшање положаја и остварење права
„Први начин је тај да сваки радник који ради на пословима чишћења и неге отвори своју предузетничку радњу преко које би обављао рад и преко које би плаћао порезе и доприносе на паушално одређеној основи. Предност оваквог модела обављања рада јесте самосталност и флексибилност у одабиру клијената (послодавца), а посебна предност је то што ћете увек имати здравствено осигурање и то што ће вам непрекидно тећи радни стаж, без обзира на то колико и за кога радите“, указује адвокат Пањковић.
Други начин је закључивање уговора о раду са агенцијама, како наводи, са дефинисаном основном зарадом у одређеном фиксном износу, а поред тога договорити исплату бонуса у зависности од самог рада.
Shutterstock/PeopleImages.com – Yuri A
Анђела Давић Нова
