Прва одлука нове директорке Института за јавно здравље Војводине (ИЗЈЗВ) Милене Табаковић је, ни мање ни више, забрана изношења информација о анализи воде у Новом Саду, која је означена као “пословна тајна”. Ова одлука међутим не може бити одржива, јер грађани, по закону, имају неспорно право да знају какву воду пију и да ли је штетна по њихово здравље на било који начин, каже за Нова.рс магистар права Родољуб Шабић, бивши повереник за информације од јавног значаја.
Као да није било довољно то што је Милена Табаковић, ћерка гувернерке, постављена на позицију директорке покрајинског Института за јавно здравље и то сумњивом сменом тадашњег директора Владимира Петровића, тек што је дошла на ту функцију одлучила је да информацију о анализи воде прогласи за пословну тајну. И то након што је утврђено да је у њој примећено присуство ваљкастих црва. Иако није јасно како уопште једна државна здравствена установа било који податак може прогласити за пословну тајну, још скандалозније је да то учини са информацијом која може да утиче на здравље сваког од нас.
Директорка Института, иначе ћерке гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, према мишљењу Шабића, мучну ситуацију у којој се налази ова институција, само чини још гором.
“Ово је незаконито и штетно, како њима (Институту) није јасно, да иначе загађену атмосферу додатно контаминирају. Како мисле да јавности дају објашњење: ‘Да, било је црва у води, а сада их нема, али не можете да имате увид у то’. Оваквом одлуком се непотребно додатно компликује већ мучна ситуација са стањем воде у Новом Саду. Све информације које су у поседу било ког органа власти и све што раде, мора бити дато на увид јавности”, објашњава Шабић.
Грађани имају законско право све да знају, а нарочито оне информације које се тичу здравља људи, наглашава он.
Зашто би анализа воде била тајна?
Закон предвиђа постојање јавног интереса који се не може довести у питање.
“Овде је потпуно нејасно зашто би анализа воде била тајна, али све и да је спроведена законом нека утврђена процедура, то само по себи не би било довољно да се крије од јавности. Када неко из власти, са руководеће позиције, жели јавности да ускрати одређене информације, то мора да образложи. Међутим, сама чињеница да је нешто проглашено за тајну, није довољна. У овом случају је потпуно нејасно зашто Институт додатно узнемирава јавности и чини да се подиже још већа паника”, каже Шабић.
Он наглашава да онај ко је поднео захтев за увид у информације, а није их добио, има законско право да се жали поверенику за информације од јавног значаја.
“Уколико добију позитивно решење повереника, по закону би Институт морао да им да увид у информације, које су од јавног значаја. Иначе је рок за жалбе поверенику 15 дана, али када су у питању информације везане за здравље и животну околину, закон предвиђа краће рокове, од само 48 сати. Уколико ни тада не дају информације на увид, иде се на суд, и следи тужба за прекршај. Нажалост, сви знамо како то функционише у нашој земљи и како ће се завршити”, закључује Шабић.
Одговор Института противзаконит
Подсетимо, коалиција Национално демократска алтернатива (Нада), коју чине Покрет обнове краљевине Србије (ПОКС) и Нова Демократска странка Србије, саопштила је пре два дана да је Институт за јавно здравље Војводине одбио захтев за увид у микробиолошку анализу воде у Новом Саду у августу.
У саопштењу се наводи да је захтев послат у складу са Законом о доступности информација од јавног значаја и да је одговор Института за јавно здравље противзаконит.
Тврди се да је захтев Наде одбијен јер би „увидом у спорне налазе Институт нанео себи штету“. Ова коалиција планира да тужи Институт и дође до увида у документе наредбом суда, како би обавестили грађане о резултатима анализе воде.
Наиме, ИЗЈЗВ утврдио је 20. августа ове године присуство ваљкастих црва, нематода, у води за пиће пореклом из ЈКП “Водовод и канализација” Нови Сад. Присуство нематода утврдио у контролисаном узорку воде за пиће узетом из резервоара фабрике воде у овом граду. О резултатима анализе обавештени су произвођач, све надлежне институције, а препоручено је и спровођење техничко-технолошких мера, као и додатне микробиолошке и физичко-хемијске анализе.
Тада је најављено да ће комплетни резултати бити објављени у најоптималнијем року. Ипак, руководство Института је у међувремену промењено, а анализе су стављене под кључ. Након саопштења Института о присуству нематода у води за пиће, напрасно је, после 13 година, смењен директор ове институције, епидемиолог Владимир Петровић, а на његово место изабрана је Милена Табаковић, ћерка гувернерке НБС.
Подсећамо, Милена Табаковић, као докторка стоматологије, је на ову функцију дошла са места директорке Филијале Републичког фонда за здравствено осигурање за Јужнобачки округ у Новом Саду.
Табаковић се први пут у центру пажње јавности нашла 2013. године, када је откривено да јој је Републички фонд за здравствено осигурање обезбедио службени аутомобил и возача за одлазак на предавања, два пута недељно, на линији Нови Сад – Београд.
Foto:Vesna Lalić/Nova.rs; shutterstock
Ана Марковић Нова
