Боровић: БРИКС као алтернатива ЕУ?

Како је навео потпредседник Народне странке, Борислав Боровић, све власти у Србији од 2000. године до данас су заступале мање-више политику придруживања ЕУ као неупитну, а да никада није урађена кост-бенефит анализа добити и трошкова које би донело придруживање, иако је огромна већина кандидата то урадила.

• Често под слоганом “ЕУ нема алтернативу”, што је логички нонсенс, четврт века се водила политика безусловног ослањања и умрежавања са ЕУ са елементима претварања Србије у типичну колонију.  Србија је готово потпуно предала свој финансијско-банкарски сектор, трговину и ланце снабдевања, велике пољопривредне комбинате, изворе питких вода, субвенционисала компаније из ЕУ, дугује претежно западним фондовима и банкама, мењала економске законе у складу са ЕУ… тако да је сада објективно тешко нагло променити економски курс. Тешко, али не и неизводљиво. Али свакако неопходно, ако то значи економску корист за Србију. Многе ствари су се у међувремену промениле у односима ЕУ и Србије, попут за Србију неприхватљивог ултимативног услова нашег чланства у ЕУ дефакто признањем наше јужне покрајине као независне државе. И околности у самој ЕУ су се погоршале, пре свега економске. ЕУ технолошки и инвестиционо озбиљно заостаје за својим конкурентима из Азије или Америке, што је недавно потврдио и Марио Драги, бивши гувернер Европске централне банке, означавајући стање „лаганом агонијом“. ЕУ има проблеме и са енергетским снабдевањем после увођења санкција Русији али и са критичним сировинама за индустрију. Ове тешкоће ЕУ ће сигурно значити и мање инвестиција из ЕУ у нашу земљу, али и опадање интереса за производима са нашег тржишта. И то у дужем временском периоду. Да ли ћемо као зомбији седети и очекивати од ЕУ бирократа да нам „помогну“ знајући да су и сопствене чланице довеле у тешку ситуацију неразумним политичким одлукама? Или ћемо деловати проактивно тражећи алтернативни пут, који не би значио прекид односа са ЕУ, већ “диверзификацију” сарадње са другим економским организацијама, пре свега са БРИКС-ом. Невоља је што је ЕУ политички конструкт пар екселанс, који искључује такву сарадњу па би, и да се неким чудом нађемо у ЕУ, то значило рецимо раскид споразума са Русијом и Кином о слободној трговини. Али то мора бити наш избор и наша промишљена одлука и зато морамо планирати и анализирати на дуги рок. А какву нам судбину намењује ЕУ, показао је извештај који је припремио управо Марио Драги, где Србију помиње не као партнера, већ као сировинску базу. И то не само литијума, већ и никла и кобалта за ЕУ индустрију. Нешто као „европски Конго“. Да ли је то наша шанса или судбина рударске колоније? Са друге стране, БРИКС је економски растућа организација и то не споре ни њихови опоненти, осим неких идеолошки искључивих политичких актера у Србији. Већ сада у учешћу у глобалном БДП-у је на 37 одсто, наспрам Г7 чији удео је око 30 одсто. Земље БРИКС-а немају проблема са енергентима, генерално са критичним сировинама, напротив. Иако је привреда Србије наслоњена на ЕУ, робна размена са земаља из БРИКС-а је у константном порасту. Тако је Кина избила на прво месту међу инвеститорима у Србији. За разлику од ЕУ, БРИКС све битне одлуке доноси консензусом, а ту је и Развојна банка БРИКС са озбиљним финансијским потенцијалом за помоћ земљама чланицама. А и однос према статусу Косова је дијаметрално супротан од става ЕУ, што може и требало би, бити одлучујуће. Не упадајући у замку било које политичке пропаганде, морамо да урадимо оно што смо пропустили око ЕУ, да квантификујемо користи и штете приближавања и евентуалног чланства у БРИКС-у. Посебно у ситуацији када имамо отворен позив да се прикључимо БРИКС-у, насупрот ЕУ у коју вероватно никада нећемо ући. И за БРИКС исто важи – Србија мора да преузме контролу над сопственим ресурсима као услов успостављања економског и политичког суверенитета. Време је да се развијамо, не по нечијем диктату, него у своју корист. Ако смо пропустили „пад Берлинског зида“ и стварање униполарног света, била би катастрофа да сада не реагујемо на стварање мултиполарног света и не прилагодимо се, наве је још Борислав Боровић.