„Србијо, просим још мало живота за мог сина“, речи су неутешног Драгослава Ђукића, оца младог Стефана (27) из Вршца, ком је пре месец дана ампутирана нога због ретког облика тумора. Њега су српски лекари „отписали“, када су му дали свега два месеца живота јер је болест напредовала. Али, Стефан је показао да је божије чудо и ево, живи већ шест месеци и планира још. Зато његов отац моли целу Србију да не одустане од његовог сина и да му помогне да настави лечење у иностранству.
„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин“.
Породица Ђукић је била срећна све док се најмлађи члан Стефан није разболео. Дан када је почео „да пропада“, почели су да пропадају и остали чланови породице. Али, иако су му наши лекари давали свега два месеца живота и дигли руке од њега, он се изборио да живи захваљујући терапијама у Турској и ево, тако је већ шест месеци. „Пробио је рок“ јер Стефан не жели да умре.
Жели да живи, да створи породицу и да буде успешан, али му то тренутно не дозвољава редак облик тумора који има и који му је дијагностикован марта ове године, након четири године погрешних дијагноза, терапија и операција. Летос му је, нажалост, ампутирана нога на којој се тумор и појавио, али шанса за излечењем и даље постоји.
Зато се његова породица свакодневно бори и апелује да помогнемо Стефану – слањем СМС поруке на број из хуманитарне фондације, донацијом или било каквом уплатом. Његов отац Драгослав је последњом објавом на друштвеним мрежама расплакао целу Србију.
Како нам прича, није одустао и неће никад од борбе за свог сина.
„Како је Стефан мало боље, онда сам и ја. Хвала свима, јер не знам шта бисмо да нема добрих и хуманих људи који виде нашу муку. Пре неколико година док смо живели у Београду, изгубили смо веру у људе. Али вера ми се вратила. Стефан је тренутно на лечењу у Турској, њему је летос ампутирана нога због јаке инфекције. Лекари у Србији су одустали од њега, дали су ми два месеца живота, али ми нисмо желели да одустанемо. Трагали смо за лекарима у иностранству и успели смо да га пошаљемо на лечење у Турску“, прича Драгослав за Нова.рс.
Каже да је Стефан у Србији изгубио много времена јер су га лекари погрешно лечили.
„Тражио сам да га лече на ВМА, одбили су на и послали на Бањицу. Тамо су га уништили. Кривим патологију јер му је дата погрешна дијагноза, због чега је и погрешно лечен. Пре четири године почела је да му отиче десна нога, на реуматологији су рекли да је хронични реактивни артритис. Прошле године је тамо оперисан, налаз је показао да је бенигно, али ја сам однео те плочице у иностранство и показале су да је у питању сарком. Чуде се доктори како је Стефан уопште жив“, прича он.
У међувремену су Стефану изашли лимфни чворови по препонама, а налазе биопсије чекао је чак 40 дана.
„Дечко је био у боловима, једва жив. Није јео, није спавао. Након налаза, комисија је одлучила да Стефан прими монотерапију и послали су га у тако умирујућем стању у Вршац, па да тамо прима терапију. О томе уопште нисам желео да мислим. Дете не може ни да стигне до Вршца. Нису желели нигде да нас упуте, а да је Београд. Зато смо отишли у приватну болницу и тражили смо да прими терапију. Али био је нејак за њу“.
Од државе 0 динара за помоћ
Драгослав признаје да је разочаран нашим лекарима, али и државом и здравственим системом од које Стефан није добио никакву врсту помоћи, па ни финансијску за даље лечење.
„Стефан има ретку болест и председник стално прича о ретким болестима, а мом Стефану није желео да помогне. Ниједан једини динар нисмо добили. Да није било ових добрих људи, мој Стефан не би преживео. То су огромне суме новца за нас, нормалне људе. Нашли смо доктора у Турској, одмах смо га тамо транспортовали и чим је почео са радио терапијама, он је живнуо, тумор се смањио за 80 одсто. У међувремену су му се појавиле метастазе, па је добио и имунотерапију. После је било све боље и боље“.
Онда је тумор „изашао из своје рупе“ – појавио се на колену, наставља даље Драгослав о борби за Стефанов живот.
„Рак му је пробио кожу, створила се инфекција и дошли смо до тога да мора да му се ампутира нога. На жалост, живот му је био угрожен јер се инфекција раширила. После ампутације, поново смо отишли у Турску и он је наставио са својим терапијама. Доктор нам каже да још два циклуса има и да би требало да буде очишћен 100 одсто. Међутим, нисам дозволио да прими терапије јер би га сепса убила. Не би могао да издржи“.
Прошле недеље Стефан је пребачен у другу клинику која је скупља. У наредне две недеље потребно му је више од 40.000 евра за лечење.
„Стефан је прошле недеље примио вакцину која још није плаћена. Болнички дан кошта 600 евра, дакле само лежање у болници. Вакцина је 6.600. Онда следе терапије, оне су 10.500. Затим, често му ваде крв, а вађење крви кошта 150 евра. Ту су и планиране рехабилитације пошто су доктори почели да га подижу из кревета. Тако да цифра која нам је потребна у наредне две недеље превазилази суму од 40.000 евра. Јуче су му узели брис, он је око 700 евра. Много је скупо, а не можемо сами да финансирамо“, признаје Драгослав.
Ту је и протеза која је Стефану потребна наредних месеци, али и терапије бола, пошто младић има фантомске болове који су, према речима његовог оца, неиздрживи.
„И даље нам у Србији затварају врата када виде његову дијагнозу. Просто, он је за српске лекаре отписан. Стефан је тренутно под инфекцијом, надамо се да ће успети да је излечи, па да настави са својим стандардним терапијама јер ми не одустајемо од њега, а неће ни Србија. Сигуран сам и верујем у наше људе који нам финансијски помажу“, каже овај отац.
Stefan Đukić Foto:privatna arhiva
Сања Радовановић Нова
