Мајор Омер Мехић тражио помоћ од чланова посаде. Летелица се дигла на 250 метара, занела се лево па десно и пала
ЉУДИ, види ли ико писту? Морамо у пењање!
Ово су, како „Новости“ сазнају, последње речи пилота Омера Мехића, забележене свега неколико секунди пре него што је 13. марта хеликоптер „Ми-17“ Војске Србије пао недалеко од писте Аеродрома „Никола Тесла“.
У извештају техничке комисије Команде Ваздухопловства и ПВО на 500 страница, како сазнајемо, до детаља су описани и последњи тренуци драме која се одвијала над Београдом. Такође, документ обухвата све техничке и процедуралне елементе кобног лета.
У налазу узрока трагедије која је однела седам живота, наведено је да је војни хеликоптер послат на спасилачки задатак транспорта болесне бебе из Новог Пазара био потпуно исправан. Правила летења и ланац командовања, како се наводи у извештају, испоштовани су.
Утврђено је, међутим, и неколико процедуралних грешака које нису утицале на трагичан исход. На пример, због хитности задатка о акцији спасавања није био унапред обавештен начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, коме је за ток операције јављено током лета. О свим детаљима мисије, све време су били упознати оперативни штабови ваздухопловства и Генералштаба.
Према налазу вештака, временски услови на небу над Србијом трагичне ноћи јесу били сложени, али нису били пресудни за трагедију. Околност која није ишла наруку спасиоцима јесте и да се време нагло погоршало.
Упркос чињеници да киша и магла нису биле препрека за извршење задатка, пилот Мехић је све урадио по процедури, па је током лета разматрао и могућност алтернативног слетања у Краљеву, као и на Бањичком вису у Београду. Донео је одлуку, без обзира на то, да се приземљи на сурчински аеродором.
Истрага је утврдила да је хеликоптер испунио све прописане услове да започне слетање. Приликом спуштања непрекидно је био на вези са контролом летења.
– Видим писту – обавестио је мајор Мехић људе на торњу.
Истог тренутка, како процедура и налаже, пребачен је на другу фреквенцију, преко које се одвија комуникација са летелицама које се приземљују.
– Добро дошли. Приђите. На прагу сте писте. Спуштајте се слободно. На месту „це“ чека вас „фолоу возило“ (аутомобил за пратњу) – рутински га је обавестио контролор летења.
Мехић спушта летелицу и изненада узвраћа поруку потпуно другачијим тоном:
– Не видим писту, не видим је.
Уместо да се спусти, летелица се враћа у висину. Неколико тренутака касније, следи други покушај. Оператер понавља исте речи:
– На писти сте. Спуштајте се слободно.
Пилот спушта брзину на 140 километара на час и прилази писти. Тада, међутим, настаје преокрет. Поново се жали да не види писту и да не може да се спусти. Интерном везом, у том тренутку обраћа се посади и пита их види ли ико место за приземљење. Његово питање остаје без одговора.
– Идемо у пењање! – изговара мајор Мехић и наглим трзајем пилотске палице подиже хеликоптер. Летелица нагло убрзава и достиже висину од 250 метара. Нагло убрзање и успињање летелицу заноси најпре на леву страну, па је нагло окреће на десни бок. Већ у следећем моменту, хеликоптер посустаје и усмерава се према тлу.
Недостатак горива, како су „Новости“ већ писале, војни вештаци су искључили као разлог пада летелице. У тренутку пада у танковима је било 650 литара горива, што је било довољно за још сат и 15 минута лета.
СТРУЧЊАЦИ У КОМИСИЈИ
ТЕХНИЧКИ извештај потписала је комисија која је формирана непосредно после несреће по наређењу команданта Ратног ваздухопловства. На утврђивању узрока пада хеликоптера радили су стручњаци Војнотехничког института, Техничког опитног центра, Ваздухопловно-медицинског института. У тиму истражитеља нашли су се и представници команде Ратног ваздухопловства, специјалисти за безбедност летења, одржавање летелица, механичари хеликоптера, метеоролози, опитни пилоти…
П. ВАСИЉЕВИЋ – Р. ДРАГОВИЋ Новости
