За 1,5 килограм теста, од којег може да се направи 30 кифли, потребно је килограм брашна и пола литра воде. Када се срачунају целокупни трошкови, за једну ову намирницу је потребно издвојити свега 3,83 динара, а пекари је продају за 20-25 динара.
Продаја кифли у Београду представља најпрофитабилнији могући посао у Србији. Веровали или не, престоничке пекаре мале кифле од 45 грама наплаћују у просеку 25 динара, иако им за њихову израду, кад се урачунају сви трошкови, требају само 3,83 динара!
То значи да они на овој једноставној намирници имају зараду већу од 600 одсто, а власници свој профит правдају тиме што имају “звучна имена” и што се налазе на добрим локацијама, пише Информер.
Менаџерка једне од најпознатијих пекара у престоници је објаснила да цена мале кифле, која код њих кошта 20 динара, уопште није велика и да немају потребу да спуштају цену.
– Кифла од 45 грама код нас кошта 20 динара и мислимо да та цена није висока. Ми смо ипак на изузетно атрактивној и прометној локацији, имамо препознатљив бренд и муштерије којима наше цене одговарају, па немамо потребе да их спуштамо. Пекаре које имају знатно ниже цене кифли то раде како би привукле људе, јер профита немају – истакла је она.
На питање има ли смисла нешто што вас кошта 3,83 динара, људима продавати готово шест пута скупље, менаџерка нам је кратко и одсечно рекла да је то све политика куће, забранила да се спомиње њено име и назив пекаре, а затим и спустила слушалицу.
Ипак, да није све овако, доказује и случај једне пекаре са Зеленог венца у којој мала кифла кошта свега четири динара, а власник је објаснио и да упркос ниској цени, он је ипак у малом плусу.
– Пазите, за кило и по теста, од кога се прави 30 кифли, потребно је килограм брашна и пола литра воде. Ако у то урачунам све трошкове: цену струје, плате радника, порезе, мене 30 кифли кошта 115 динара, што значи да ми за једну треба 3,83. А ја на њима по цени од четири динара зарадим 120. То јесте минималан плус, али онај ко дође да купи кифле сигурно ће узети и још нешто. само не дозвољавам да се прича да за те паре не може да се направи кифла – објаснио је он.
Председник Уније приватних пекара Србије Зоран Пралица, истакао је да власници пекара морају да калкулишу како би опстали на тржишту.
– У свакој пекари ћете приметити да постоје три до четири артикла који се продају по малим ценама и служе за то да се купци “навуку”. Пекари су веома прорачунати, јер знају да ће уз тај јефтин производ муштерија купити јогурт и нешто слатко – рекао је Пралица и додао:
– Нема улице у којој има мање од три пекаре у низу. Због тога према броју становника треба ограничити и број пекара. Тако су урадили Енглези, Италијани и они оваквих проблема са великим осцилацијама цена немају.
(Телеграф.рс / Информер)
