Тањир пун ГМО?

Алармантни подаци Агенције за сигурност хране Босне и Херцеговине о томе шта једемо. Две трећине хране у БиХ генетски модификовано

ИАКО противно законима Босне и Херцеговине који налажу да је производња и увоз генетски модификоване хране забрањен, донедавна истраживања Агенције за сигурност хране БиХ показала су да од 100 испитаних производа, чак 67 одсто садржи генетски модификовани материјал, каже за „Новости“ Душка Кудра из Центра за животну средину.

Она каже да су активисти овог Центра у више наврата слали одређене производе на анализу у Пољопривредни институт у Бањалуци, али да ниједном до сада нису успели да дођу до потврде да се у неком од тих производа налази генетски модификован материјал.

– Ово истраживање Агенције нас је забринуло и пољуљало у размишљањима и зато планирамо да направимо једну свеобухватнију акцију, после које бисмо убрзо јавност обавестили о резултатима нашег истраживања – каже Кудра.

Она подсећа да су из Центра за животну средину, након прошлогодишњих мајских поплава, тражили званичну информацију од инспекција и у Српској и у Федерацији БиХ да ли се међу донацијама семена за поплављена подручја налазе и донације фирме „Монсанто“, једног од водећих светских произвођача ГМО. Добили су одговор да није било увоза „Монсантових“ донација.

И председнику Удружења пољопривредних произвођача-млекара РС Владимиру Усорцу позната су истраживања која су рађена код нас и која су показала присуство генетски модификованог материјала. Према његовим сазнањима чак две трећине производа садржи ГМО!

– Проблем је што се резултати ових контрола не објављују. Једним делом, вероватно, да се народ не би уплашио, а једним делом и да се заштите разни увозници те хране, а познато је да су највећи произвођачи ГМ хране САД, Аргентина и Бразил – каже Усорац за „Новости“.

Он упозорава да се морају предузети одређене мере и извршити ригорозније контроле, а о свему обавестити јавност.

Подсећа и на случај који је и сам имао са покушајем увоза највероватније генетски модификованог семена кукуруза.

– Кад сам једном приликом желео да увезем семенски кукуруз и након што сам основано изразио сумњу да је могуће да је семе генетски модификовано, створио се страшан притисак око тог случаја, после чега је то семе једноставно нестало са тржишта БиХ и нигде се више није могло пронаћи – каже Усорац и додаје да је он још и добро прошао, јер су компаније које раде са ГМ храном толико јаке да могу годинама да воде судске спорове са појединцима и фирмама и да их на крају потпуно финансијски униште у тим дуготрајним споровима.

JАВНОСТ НЕОБАВЕШТЕНА
ГРАЂАНИ, али и институције у БиХ прилично су пасивни и необавештени о томе какву храну једемо, сматрају у Центру за животну средину. – Грађани немају увида у то шта једу. Ми смо покушавали да утичемо на то да се на храну која садржи ГМО стави јасна ознака да се ради о ГМ храни, па они који желе могу да једу, а они који не желе, мора барем да им буде стављено до знања да се у тој храни налазе ГМО – истиче Кудра. Покушаји „Новости“ да дођу у контакт са одговорнима Агенције за сигурност хране БиХ нису уродили плодом. На наш меил није било одговора.

Интересантно је да је крајем прошле године Агенцији за сигурност хране БиХ предузеће „Пољо сементи“ из Цазина, као генерални увозник сточне хране (концентрата) словеначког произвођача „Панвита“ за БиХ поднело захтев за стављање генетички модификоване хране за животиње први пут на тржиште БиХ.

Агенција је у складу са Законом о ГМО од Већа за ГМО затражила писмено мишљење о поднесеном захтеву и тај поступак је још у току.

А. МАЦАНОВИЋ    Новости