Сумануто ми је да држава нема интерес да нешто одмах предузме против неодговорног власника и паса који су опасни. Ово није мој приватни проблем, ово може да се поново догоди било коме другоме, прича Јована Увалин за Телеграф
Јована Увалин (28) из Панчева у потресној исповести за Телеграф објашњава како су она и њен кућни љубимац Раша (пинч) постали жртве опасних паса који су, како тврди, тренирани за борбе.
Јована је као и сваког дана шетала са својим Рашом кроз улицу Братства и јединства близу које живи у Панчеву. У једном тренутку изненада су се са на њу и Рашу окомила два пса, питбул и стафорд, који су их без икаквог повода напали.
– Ти пси су једноставно истрчали испред нас. Медији су објавили да је капија од дворишта где живе била отворена, али то напросто није тачно. Сви знају да их њихов власник два пута дневно пушта да се истрче по улици. Зашто су напали мене и Рашу немам појма. Ја сам успела да се одбраним и сада имам руку у гипсу и 30 рана, а Раша је упркос храброј борби преминуо – прича Јована.
Последице по Јовану биле би можда и теже да својим вриштањем није успела да скрене пажњу једног од комшија.
– Оборили су ме доле. Потом се један бавио са мном, а други је цепао Рашу по стомаку. Ветеринар га је три сата оперисао, али је на крају угинуо. Ни један витални орган није оштећен, срце, врат, кичма, ништа… Умро је од последица поцепанонг стомака. Ветеринар ми је објаснио да само тренирани пси за борбу тако нападају и цепају стомак противнику како би га најбрже онеспособили. Сваки други пас би клао за врат или за главу, а тренирани пси искључиво нападају стомак. Власник није ни знао шта су његови пси урадили. Чуо ме је човек из околине како вриштим и запомажем. Сео је на мотор не би ли буком заплашио псе. Ни он их није лако отерао.
Човек који је помогао Јовани затим је позвао полицију и хитну помоћ.
– Полиција је дошла за пет минута, пре Хитне помоћи. Неки дечко је потом наишао и он је рекао чији су тачно пси јер су и њега пола сата пре напали. Он је полицију одвео до дворишта из којих су изашли. Власник није имао појма шта су му пси урадили. Како сам касније сазнала, прва реакција му је била: “Шта сад ја да радим”, а када је чуо шта се десило онда је било: “јао, куку, шта сад да радим”. Он је тек сутра дошао да се увери да ли ће неко да га тужи. Није питао ни како сам, ни извини, ништа… Само је питао када ће мој отац да дође да би се са њим ваљда договорио или шта већ. Мене није хтео ни да погледа.
Јована још прима терапију, а рука која јој је највише изуједана је у гипсу.
– После хирурга и ортопеда упућена сам на инфективну клинику где сам добила терапију. Добијала сам гентамицин и још неке ињекције, ваљда мора тако да би се ране очистиле и зарасле. Инфективно ми је дало налог који сам требала да однесем Ветеринарској инспекцији. Рекли су да морам да дођем лично како бих дала изјаву, што сам и учинила. Ветеринарски инспектор је написао моју изјаву, дао ми копију и рекао да ће изаћи на терен. Одмах сутрадан је то и учинио и сада чекам анализе.
Потом је уследио шок што власник и његови пси за сада неће имати никакве последице због бруталног напада због “рупе у закону”.
– Ветеринарски инспектори су ми рекли да ти пси неће бити успавани. Они чак нису ни одузети власнику. И даље су код њега и могу поново некога да нападну ако их опет пусти на улицу. Ја немам ништа против тих несрећних животиња и сматрам да су најмање криве, али пас који уједе једном човека урадиће то опет кад-тад. Ветеринарски инспектор је установио да ти пси нису ни вакцинисани, ни чиповани, ни пријављени. Не знам како то закон дозвољава, само се надам да неће сутра неко дете напасти јер не смем ни да помислим како би се неко слабији снашао.
Јована на крају наглашава да неће одустати од тражења казне за оне који су одговорни:
– Желим да направим петицију која ће бити отприлике следећа: Ако ова држава може да има закон да се посебно наплаћују затамљена стакла на аутомобилу, да се посебно наплаћује такса за држање оружја, а знамо да се оружје не даје било коме, ако хоћеш да имаш ауто, кућу, било шта, плаћаш таксу. Једино за опасног пса можеш да одеш, платиш неком узгајивачу 50 или 100 евра и не сносиш никакву одгвороност. А од пса за борбе можеш да направиш машину за убијање. Он је мени могао скроз да откине руку. Неког мањег да растргне до смрти. Не треба да напомињем да су борбе паса илегалне. Сумануто ми је да држава нема интерес да нешто одмах предузме против неодговорног власника и паса који су опасни. Ово није мој приватни проблем, ово може да се поново догоди било коме другоме.
Одмах после разговора са Јованом отишли смо до адресе где је власник стафорда и питбула. Тамо смо затекли капију без икаквог упозорења о опасним псима. Нико нам није одговорио, а у даљини смо чули режање.
Погледајте видео:
Влада Живановић Телеграф
