Дивљаштво возача на загребачкој Илици завршило је прекршајном пријавом, а не кривичном јер је, како незванично тврде у полицији, такву одлуку донело надлежно Општинско државно тужилаштво.
Два дана након несреће у којој је Мирослав Стојановић, држављанин Србије, под утицајем алкохола својим аудијем замало усмртио оца и његово тромесечно дете на тротоару, не престаје огорчење јавности због тога што је прошао само са новчаном казном и одузимањем возачке.
Темељ за казну
„У скаладу са чланом 207. Закона о казненом поступку и члану 64. става 2. Закона о полицијским пословима, полиција самостално доноси одлуку о подношењу или неподношењу казнене пријаве“, тврде у ДОРХ-у чиме све пребацују на полицију.
Општинско државно тужилаштво у Загребу ће, рекли су у ДОРХ-у, затражити од полиције детаљни извештај о предузетим радњама и мерама у споменутом предмету и да ће обавестити јавност о даљем поступању.
Многи се питају да ли Стојановић може да се гони према члану 226. Казненог закона за који је запрећена казна затвора до три године затвора. Уместо казнене, полиција је против њега поднела прекршајну пријаву па је након што је на Прекршајном суду признао грех и покајао се, добио максималну казну од 18.800 куна (око 300.000 динара) уз одузимање возачке на две године.
„Уобичајена процедура“
Док министар чека извештај, у полицији је Јутарњи лист незванично сазнао да су поступали према уобичајеној процедури и да није њихова одлука била та да се Стојановић гони прекршајно, а не казнено иако и сами признају да би било тешко у овом случају доказати насилничку вожњу односно поступати према Казненом закону.
– Као увек кад имамо случај у коме је прописана казна и у Прекршајном и у Казненом закону, полиција мора да се консултује са надлежним Државним тужилаштвом. Они су проценили да није реч о казненом делу, него о прекршају – тврди њихов извор из полиције. Полиција је у суботу, кад је дошла на место несреће, одмах контактирала Државно тужилаштво.
– Они су на основу описаног стања проценили да је реч о прекршају и да на терен не треба да излази државни адвокат, него је све препуштено полицији – каже извор Јутарњег листа који напомиње да је државни адвокат такву одлуку вероватно донео зато што несрећа није завршила са тежим последицама, него са лакшим повредама.
Након што је добио прекршајну казну више ионако нема начина да се Стојановић поновно изведе пред Казнени суд јер је његова пресуда са Прекршајног суда постала пуномоћна. А према ставу Европског суда за људска права, за исто чињење и исто дело не може се два пута судити, ако је кажњен прекршајно, не може за исто дело да одговара казнено.
Мирослав Стојановић
– За исти опис дела, особа не може одговарати два пута. Ако је прекршајна пресуда донесена, нема шансе да за исто јело одговара и казнено – тумачи адвокат Звонимир Барун.
Будући да није упознат са детаљима случаја, није могао да процени да ли возач може да се гони према члану 226. Казненог закона уместо прекршајно.
– Немам довољно информација о несрећи. Али, могу рећи да се увек иде на већу казну када постоји дело које је описано и у Казненом закону и у Прекршајном. Смисао закона је да се онај ко је починио теже дело не процесуира за лакше дело. Све остало је изигравање закона – каже адвокат.
А члан 226. Казненог закона према коме се возач могао јаче санкционисати прописује казну за насилничку вожњу у саобраћајну.
„Учесник у саобраћају који из обести тешко крши прописе сигурности, возећи у стању неспособности за вожњу, изазваном употребом алкохола у концентрацији од најмање 1,5 алкохола у крви, или дроге или психоактивних лекова или возећи у забрањеном смеру или претичући на непрегледном месту колону возила или возећи брзином која је 50 км/х изнад допуштене у насељеном месту или подручју са назначеним ограничењем брзине, и изазове опасност за живот или теело људи, казниће се казном затвора до три године“.
Неки правни стручњаци незванично су рекли Јутарњем да је Стојановић очито имао доброг адвоката који му је саветовао да одмах пристане на највишу максималну казну према Прекршајном закону да би све што пре било завршено.
Адвокатска тактика
– Да је казна била нижа од максималне, друг страна је могла да се жали, што би продужило цео процес. А све док пресуда на Прекршајном суду не постане пуномоћна, могло се поступати и према Казненом закону – каже саговорник Јутрњег листа.
Возач се није жалио јер му је адвокат вероватно објаснио да му је боље да плати највећу новчану казну, него да се развлачи по по суду и ризикује одлазак у затвор.
Стојановић је на Прекршајном суду кажњен јер није имао ваљану међународну дозволу, имао је више од 0,5 промила, није користио сигурности појас, није користио праву саобраћајну траку и изазвао је несрећу у којој је било повређених.
„Преблаге казне смањују општу сигурност у саобраћају“
Да ће овај случај у коме је возач кажњен прекршајно, а не казнено, нанети дугорочну штету сигурности саобраћаја и функционисању правне државе, упозорава и саобраћајни стручњак Жељко Марушић.
Он тврди да нема никакве битне разлике између те несреће и оне које се неколико дана пре догодила на Кватерникову тргу у Загребу кад је возач такође завршио на тротоару и усмртио двоје људи.
– У једном и другом случају екстремно алкохолисани возач је црним Аудијем, великом брзином, уништио заштитне стубове и сјурио се на тротоар, рушећи све пред собом. Наиме, екстремно неодговорни возач упола масивнијим и јачим моделом (А6 према А3) „помео“ је готово 50 метара тротоара. Само су велика срећа што није било пешака, возила ни трамваја и брза и спретна реакција оца детета у колицима, спречили трагедију – каже Марушић.
Овај би случај због свега могао негативно да утиче на ионако врло лошу сигурност саобраћаја. А убудуће би га у стручним школама и аутошколама требало приказивати као пример тешког облика насилничке вожње – истакао је Марушић.
