ПРИ садашњем нивоу продаје нових аутомобила у Србији, који се креће око 20.000 јединица, рачунајући да нам је укупни возни парк негде око 2,5 милиона возила, рачуница је јасна: за обнову би нам, теоретски наравно, требало скоро 125 година!
– Наш просечни возни парк је стар између 16 и 17 година – каже за „Новости“ Драган Шкрњић, аналитичар аутомобилског тржишта у Србији. – Јасно је да проста математика, замене од око 20.000 возила годишње не би пуно помогла јер бисмо за 15 година опет имали кршеве на друмовима.
Он сматра да би било оптимално повећати продају на ниво од око 100.000 возила годишње (Словенија са два и по пута мање становника купује 65.000 возила) али би требало ограничити увоз половних аутомобила на она старости пет-седам година, што би брже подмладило наш возни парк.
Просечна старост у региону је баш као и степен развијености привреда веома шаренолик. Најстарији возни парк имају Срби и становници БиХ са око 17 година.
Просечна старост аутомобила у Црној Гори је 2013. била 14 година а сада се процењује да је за непуне три године тај просек смањен на око 11 година.
У Албанији старост возила је око 10 година. Просек старости возила у Хрватској у 2015. био је 12,1 година али је занимљиво да је 2007. дакле пре избијања економске кризе био 9,95 година. Ипак, у првих шест месеци су купили више од 26.000 нових возила (раст од 22 одсто у односу на исти период лане), па се поново брзо приближавају европском просеку од око осам година.
Аутомобили у Македонији су у просеку нешто старији од 11 година. Немци возе возила стара отприлике 7,1 годину као и Французи, Италијани 6,5, а Британци 6,1 годину. Просечна старост у 15 највећих тржишта ЕУ је око осам година. С тим што је трећина возила старија од 10, трећина је стара од пет до 10 година и трећина је млађа од пет година!
УВОЗИМО ОТПАД
ПРОФЕСОР др Милан Вујанић са Саобраћајног факултета каже да учешће технички неисправних возила у удесима у Србији износи око три одсто.
– Ипак, како наша возила немају АБС, као и бројне системе помоћи возачу које имају модерни аутомобили, возачи су сувише оптерећени – каже професор Вујанић – и то изазива кардиналне грешке. Ми увозимо аутомобилски отпад из Европе. Не само возила, него и гуме које у атмосферу емитују огроман број штетних честица.
