Муке Крагујевчанке Светлане Сивчевић, која годинама живи у трошној кућици са болесним сином. Познаници су преко друштвених мрежа покренули акцију за помоћ овој породици
САМОХРАНА мајка Светлана Сивчевић (45), са сином средњошколцем, који је болестан, живи у трошној кућици од двадесетак квадрата. Поред оскудице у храни и још много чему немају ни довољно дрва за огрев. У њиховом, више него скромном дому, хладно је готово колико и напољу. Познаници су преко друштвених мрежа покренули акцију за помоћ како би њих двоје што лакше пребродили тешку зиму.
Светлана је незапослена. Избегла је деведесетих година из Босанске Крупе, а после смрти мужа задесила је још тежа невоља. Пре годину и по дана разболео јој се син, који сада има непуних осамнаест година. Ова млада и храбра жена бори се са недаћама, приоритет јој је куповина лекова за болесног сина. За све остало „растеже“ осам хиљада динара мужеве пензије коју прима дете, заради понеки динар не либећи се ниједног посла, али то је – недовољно.
Јесенас је, каже, купила два метра дрва, за више није имала пара. Развлачили су то некако, али због велике хладноће огрев је при крају. Неки добри људи су им поклонили грање које су намеравали да баце, па их и то, како каже, спасава да се колико-толико огреју.
– Не треба нама много. Само да дете има да једе, за лекове и бар још мало огрева – скромна је Светлана.
Ипак, каже да би јој добродошла половна машина за прање веша. Да бар мало одмори одавно огрубеле и измучене руке, мало покућства, посуђа, неки јорган, ћебе.
У писму које су „Новостима“ проследили познаници самохране мајке и њеног детета наводи се да су и прошлу зиму преживели само на хлебу и пекмезу, а за њеног сина је, због болести, потребна боља и другачија исхрана.
– Имају само два тањира, немају усисивач и друго покућство – наводи се у писму и својеврсном апелу за помоћ Светлани и њеном детету. – Купили смо им обућу, одећу, један душек, који је први и једини који имају. Поклонили смо им и нешто новца.
.jpg)
Светлана каже да покушава да нађе неки посао, мада је,бар на дужи период, то доста тешко. Радила је повремено разне послове, као чистачица, неговатељица, на јавним пословима у градској чистоћи. Иначе је апсолвент Више педагошке школе, али је школовање у Бањалуци деведесетих година прекинуо рат на тим просторима.
ПОМОЋ ДОБРИХ ЉУДИ
После апела преко друштвених мрежа, овој породици јавили су се разни добри људи из Панчева, Сомбора, Ћуприје, па чак и из Немачке.
То је, како наводе пријатељи организовани на „Фејсбуку“,прва помоћ која им је стигла. Циљ је да се обезбеди још помоћи како би њих двоје што лакше пребродили многобројне тешкоће.
Михаило Луковић Новости
