Након објаве жене на друштвеној мрежи у којој поставља питање о небезбедном превозу деце до мора, уследили су осуђујући коментари других чланова групе. Једни су покушали да је спрече, а некима је до те мере њено питање било невероватно да су чак и збијали шале. Тим поводом огласио се и стручњак који је најоштрије осудио њену намеру.
„Да ли Грци и Македонци праве проблем ако је у колима више особа? Планирамо да путујемо троје одраслих и троје деце…“, део је поруке коју је жена поставила на Фејсбуку, након које је уследила лавина осуда, критика, савета, али и комичних коментара.
Уколико би дошло до реализације ове идеје, двоје одраслих би највероватније седело на предњим седиштима, док би позади било двоје деце и одрасла особа која би једногодишње дете држала у наручју.
Директор комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић сматра да је оваква замисао трагична и крајње опасна, као и то да би највећа казна која би се могла добити била „смрт детета“.
– Трагично је размишљање родитеља који не разуме да на овај начин угрожава живот свог детета. У случају судара или превртања аутомобила дете од годину дана би доживело тешке повреде или би било усмрћено, и то од стране оне особе која га је држала у наручју – каже Окановић истучући да су казне за такво понашање у саобраћају: смрт детета, тешка повреда детета, „а ако имате среће, у Србији ћете бити кажњени новчано износом до 30.000 динара.“
Осврћући се на пређашње искуство, Окановић наводи да у оваквим ситуацијама највише страдају деца и то због своје крхкости и непажње родитеља.
– Деца су просто осетљивија на силе које делују при судару. Нико, па ни родитељ, нема право да се игра са животом детета. Напомињем да тај став значи да одрасла особа није свесна опасности, а не да не воли или не мари за своје дете. Такве ствари не треба радити ни на путу до вртића, у десетоминутној вожњи, а камоли на путу до Грчке дугачком 880 километара – наглашава он.
Ослањајући се на статистичке податке он каже да деца у Србији, као учесници у саобраћају, највише гину у возилу, а не прелазећи улицу као пешаци, како се то обично мисли. Деца највише страдају управо због нас који их возимо.
-Прича од које ме пролази језа је „ето, у срећна времена ми смо се возикали без седишта, невезани, и шта нам је фалило“. Велика је разлика у подацима – тада смо имали око 150 погинуле деце годишње, док их данас има око десет. Мислити да „дете нигде није сигурније него у наручју мајке“ је чиста глупост у саобраћају – закључује Дамир Окановић.
Ј. Алексић Блиц
