На ражњу во од 200 килограма, у хладњачи на стотине литара пића, столови препуни хране као у хотелу са пет звездица, а невеста, њена будућа свекрва и рођаке заносно играју у свадбеним тоалетама ватрених боја и украса. И тако три дана.
То је свадба у богатом домаћинству Предрага – Пекија Бајрамовића у насељу Славка Златановића на периферији Лесковца, угледног трговца, који жени свог јединог сина Расима (18).
Изнад сватова огромна камера, прикачена на дугачком крану, снима све што се дешава. Ту је још тушта и тма камермана и фотографа, који се гурају са трубачима и сватовима. Даме, попут јунакиња из телевизијских сапуница, увежбано позирају, млада сија од среће… Расим ће данас стати пред матичара с прелепом Слађаном (17) из истог насеља. Овако је било прошле недеље у домаћинству Бајрамовића.
– Ово је прво весеље у кући у којој сам ја газда и зато не жалим новац – каже Предраг Бајрамовић (35), који као и његова супруга Круна (36), мало-мало па залепе по 50 евра трубачима из оркестра Елвиса Ајдиновића, једног од победника Гуче.
Иако спадају у ред имућнијих лесковачких Рома, ипак је Бајрамовићима требало две године да припреме богату и раскошну свадбу, с обзиром на то да је ово весеље и код Рома ствар престижа и статуса. За три дана смењивало се неколико оркестара, а певао је Звонко Демировић, популарни певач ромских песама.
Двоспратна кућа, двориште и помоћне зграде су реновиране и за свадбу специјално окићене украсима из познате лесковачке цвећаре “Кармен”. Украшена је и улица, јер је двориште мало да прими све сватове, који највише пију пиво и виски.
Предраг нерадо говори колико га је све коштало, али на крају признаје да ће га свадба, када сведе рачуницу, изаћи око 40.000 евра. Младине родитеље није, каже, хтео да оптерећује.
– И када ћерку будем удавао, све ћу сам финансирати – вели.
Обичаји се овде стриктно поштују, а први је да весеље траје три дана, два код куће и трећи у ресторану. Први дан је “Дан сита”, али први део дана резервисан је за мушкарце, односно за будућег свекра, тј. газду куће, који с трубачима, друговима и са флашом вискија од пет литара одлази до родитеља младе, да се пријатеље. Овај обичај је испоштован иако будућа млада у њиховој кући живи већ две године.
То “мушко весеље” потраје три сата, па се сито преко тепиха од плаве свиле предаје свекрви која са ситом у рукама дочекује госте. То сито после дуготрајног играња, ића и пића, баца десетогодишња девојчица преко куће и онда креће женска, свекрвина фешта, до касно у ноћ.
Други дан се одлази по младу.
– Код младе нас дочекају укрштеним моткама, ми се као нешто боримо с њима како бисмо дошли до закључаних врата иза којих је невеста. Не пуштају нас док не платимо, а врата чувају мушка деца, па им бакшиш добро дође – објашњава глава куће.
Млада се доводи до улазних врата и предаје младожењи, који је преводи преко прага.
Тек трећи дан припада младенцима, а Слађана и Расим се венчавају у “Олимп Луxу“, најелитнијем простору у Лесковцу, тамо где се игра валцер и испија шампањац.
– Све у свему, ми Роми знамо да се веселимо – закључује од игре већ видно изморен газда Пеки.
Милица Ивановић Блиц