Празник Оци код Срба се слави недељу дана пред Божић и трећи је празник, уз Материце и Детињце који му претходе, којим се заокружују породични празници.
И за овај празник деца се спремају да везују, али овога пута оца, који, да би се „одрешио“ мора дати неке поклоне. Везивање оца не пролази тако мирно као везивање мајке и остали су записи да су некада очеви умели раније да сакрију канапе и конце како их деца не би имала чиме везати, али су се малишани сналазили. Како је отац и глава породице, не би требало, по обичају дуго да буде везан, тако да се све брзо завршавало и деца би добила своје поклоне.
Хумани људи су и овај празник користили да помогну онима који имају мање од њих и био је обичај да се деци без родитељског старања за тај дан нешто поклони тако што им имућнији дозволе да их вежу и тако им дају као поклон нешто што им треба, а уз то и оно најважније – љубав и пажњу, осећај припадања и прихватања, како би и они знали шта значи породица.
Битни су празници и Детињци и Материце и Оци, јер уче све нас да се љубав дељењем умножава, а децу – да су битни чланови породице, који се и иначе највише обрадују поклонима.