Фризерски салони били су део прве фазе ублажавања мера, па су прорадили још крајем априла, док је још трајало ванредно стање. Зато су се многи међу њима понадали да ће брзо надокнадити минус са почетка епидемије.
У недељама које су уследиле, укинуто је ванредно стање, прорадили су ресторани и клубови, почеле су да се одржавају матурске вечери и друге прославе.
“Људи су поново пожелели да иду код фризера и било је посла – до краја јуна, када је раст броја заражених поново почео да расте, а фризерски салони су у штампаним медијима одједном проглашени за места где се лако може заразити”, каже за Нова.рс Бранислав Бане Бабић, председник Савеза фризера Србије.
“Та етикета коју смо зарадили била је први знак за узбуну, а онда се ситуација са епидемијом погоршала, отказане су прославе и славља, и то се одразило на наше пословање толико да је у Београду промет у салонима опао за око 60 одсто, док је у мањим местима и за 80 одсто нижи него раније.
Једна од наших чланица ми је рекла да јој се тренутно више исплати да бере воће у свој крају за дневницу, него да ради у свом салону. То је поражавајуће”, оцењује Бабић.
Уз нови пакет мера и нови намети
Његов утисак је да чланови Савеза неће искористити “други пакет мера државе”, уколико уз исплату 60 одсто минималца буде ишла и обавеза да се још дуже задрже сви запослени.
“Обавезе за порезе и доприносе из ‘првог пакета’ нису нестале већ стижу на наплату у 2021. години, и плаћаћемо их заједно са текућим обавезама, а ако исто буде важило и за нови пакет мера, људи рачунају да ће имати увећане обавезе следеће године, а да се не зна каква ће бити здравствена и привредна ситуација.
Дошло је дотле да се питамо ко ће моћи да опстане: помиње се поскупљење струје од септембра, треба плаћати плате и кирије за локале, а на све то нам је током јула стигло да треба да платимо еко таксу и ‘ковид додатак’ на акт о безбедности на раду. Еко такса свакога од нас кошта око 10 хиљада динара, а трошак за “ковид додатак” уз акт о безбедности на раду је од 6 до 8 хиљада динара.
У овом тренутку, то су парафискални намети, неочекивани а велики трошкови који гуше пословање”, оцењује Бабић.
Према његовим речима, од фризерског посла живи око 35 хиљада људи у Србији, укључујући власнике салона и њихове запослене, са породицама. Када узме у обзир и власнике локала које фризери изнајмљују, као и дистрибутере производа за негу косе, њихове раднике и породице, тај број се пење и до 120 хиљада људи.
“Наш предлог је да држава отпише порезе и доприносе, уместо да нуди уплату 60 одсто минималца у новом пакету мера, и да нам се не намећу нове обавезе, попут еко таксе и ‘ковид додатка’ на акт о безбедности, већ да држава строго контролише да ли се примењују заштитне хигијенске и епидемиолошке мере прописане за рад фризерских салона још 27. априла, када смо почели да радимо”, закључује Бабић.
Милица Рилак Нова рс
