У петак 30. октобра 2020 године у 8:20 часова, у Клиничко Болничком Центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско- Приморски и Егзарх светога трона Пећкога г. Амфилохије, саопштила је Митрополија црногорско-приморска.
О свим другим детаљима у вези са сахраном, јавност ће бити ускоро обавештена, наведено је.
Претходно је из болнице саопштено да је „постављен на мод инвазивне вентилације“.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) је рођен на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Свјетовно име му је било Ристо.
Будући митрополит је провео детињство у патријархалној породици. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду.
После завршеног факултета, постдипломске студије наставио је у Берну и Риму, где је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле одлази у Православну Цркву Грчке, где борави седам година и где прима ангелски образ и свештенички чин.
После годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду), на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе.
У два мандата био је и декан факултета.
Докторат хонорис цауса Московске духовне академије примио је 2003. године, Института теологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Св. Сергија у Паризу 2012. и Санкт-петербуршке духовне академије 2014. године.
Одлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. године одликован је и Орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу у присуству око 4.000 угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и умјетности изабран је 2015. године.
Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски језик. Користио је у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски, наводи се на сајту Митрополије црногорско-приморске.
