„Могуће је да ће бити исти инвеститор јер је исти начин градње. Оба пројекта, Макишко поље и ’Београд на води’, планирана су на мочварном тлу, које је веома захтевно за градњу. Поставља се питање и колико ће грађани платити градњу инфраструктуре на Макишком пољу“, рекао је члан Одбора Народне странке за урбанизам, архитекта Јован Мркаљ у програму „Отворено“.
Мркаљ је истакао да је неопходно урадити опсежну анализу утицаја насеља на Макишком пољу на водоизвориште и снабдевање водом Београда.
„Грађевински радови на Макишком пољу директно ће угрозити чистоћу подземних вода за водоснабдевање Београђана и могло би да дође до неповратног закрчења, а могуће и потпуног престанка коришћења тог извора воде“, додао је Мркаљ.
„Насеље би било у близини фабрике за прераду воде ’Макиш 1’ и зато је планирано измештање магацина са хлором који се користи за пречишћавање воде, јер је хлор отрован, али ће и после измештања магацина остати опасност од катастрофе, пошто ће хлор морати да се транспортује до фабрике“, рекао је Мркаљ.
Мркаљ је додао да се никако не препоручује да насеља и фабрика за прераду воде буду близу, а најмања удаљеност требало би да буде два километра.
„ЈКП ’Београдски водовод и канализација’ наводи да ни постојећи колектори за фекалну воду и атмосферске падавине немају довољно капацитета да подрже планирану градњу на Макишком пољу, тако да је потребно изградити нову канализациону инфраструктуру“, рекао је Мркаљ.
Мркаљ је додао да би прикључивање новог насеља на постојећи систем без проширивања капацитета могло би да изазове еколошку катастрофу у Чукаричком рукавцу.
„Потребно је прво изградити канализациони систем за фекалне и атмосферске воде. Пројектом градње на Макишком пољу није предвиђена ни градња одводног канала дуж Обреновачког пута који би заштитио водоизвориште од вода које се сливају са Чукаричке падине. Требало би изградити и мелиорационе канале који ће ту воду спроводити даље до Саве“, рекао је Мркаљ.
Мркаљ је истакао да би од „ширења града зарад инвеститорске градње“ реалније било улагати у обнову ужег центра града.
„Истраживање је показало да је у центру Београда празно 40 одсто новоизграђених некретнина.
Председница Одборничке групе Народне странке у Скупштини Београда Марина Липовац Танасковић рекла је да нови пројекти нису транспарентни и да јавност нема увид у њих.
Одборник Народне странке Милош Павловић рекао је да је невероватно да власт крије од грађана ко су инвеститори за пројекат градње станова на Макишком пољу, и додао да је „властима најважнији профит инвеститора блиских СНС-у, а интереси грађана су им на последњем месту“.
Народна странка
