Деца затим једне вечери самоиницијативно „долазе“ код оца. Око 20. часова, средином октобра, на вратима куће без пратње икога деца су утрчала код оца Зорана Н. Усплахирени и срећни бацили су се оцу у загрљај. Надзорне камере су забележиле њихов долазак. На снимку се јасно види како двоје малолетне деце, пред Зоранову капију гледају лево, десно а затим утрчавају у његову кућу.
Зоран срећан што види децу, али зна да ће мајка искористити овај тренутак и злоупотребити га. Како има забрану приласка од триста метара, позива полицију у Гроцкој како би пријавио да су његова деца дошла код њега кући, да су побегла од мајке, али да он има забрану приласка и да не жели да направи још стреснију ситуацију од тренутне. Полиција даје савет Зорану да се позове мајка и да јој ћеркица каже да су код њега.
„Мама, ми смо код тате и не желимо да се вратимо“, отприлике су биле речи ћерке упућене мајки. Из полицијске станице Гроцка, на Зоранову адресу убрзо долази патрола са инспекторком. Приликом доласка, позвали су центар за социјални рад, како би њихов радник био присутан и одлучио шта ће даље са децом.
Мајка, иако зна да су деца самовољно отишла , односно да су јој побегла, након сат времена од како јој је ћеркица јавила, позива полицију, која се већ налази код Зорана, да пријави киднаповање деце од стране оца.
Време је одмицало, а радника из центра за социјални рад из Гроцке нигде на видику. За то време у Зорановој кући патрола полиције са инспекторком и децом која полако тону у сан. Деца су већ била увелико заспала, када се пола сата испред поноћи појавио радник центра за социјални рад. Дошао је упоредо са мајком, која је инсистирала да се отац удаљи од деце, по судској забрани, како би их она преузела. Тако је полиција удаљила Зорана из сопствене куће. Ту негде око поноћи, Зоран је био удаљен у доњем делу дворишта, како би његова још увек законита супруга ушла у кућу и одвела децу.
Зоран је у тами дворишта био са полицајцима који су стајали поред њега, како не би ушао у сопствену кућу. У тами је чуо плач и вриску деце. Није смео да реагује, није хтео да прекрши забрану. Кроз сузе је гледао како мајка одлази са децом у аутомобил, у којем је био и њен садашњи дечко.
Када су деца одведена, Зоран је око пола 2 отишао у полицијску станицу Гроцка како би дао изјаву поводом минулог догађаја.
О инциденту, мајка деце, односно Зоранова законита супруга није желела да говори за Жиг инфо. Кратко је саопштила да је она све што има изјавила надлежним органима. Радница центра за социјали рад из Гроцке, Наташа Вићентијевић, још увек није одговорила на позив Жиг инфа да говори о овом случају. Према незваничним информација, постоји доста притужби на њен рад.
Први део приче о Бегаљичком Ђорђу – кликните ОВДЕ
Други део приче о Бегаљичком Ђорђу – кликните овде
Како је вештачио судски вештак и дао мишљење о особама које није физички ни видео, као и зашто је Зоранова супруга тражила да се одрекне једног детета читаћете у наредним данима…
ЕЖИ
