Мудрије је узети ову поруку озбиљно, иако је дојава о бомбама лажна. Писмо делује прилично аутентично и због тога је језиво. Доста је оскудан речник, полуписмено је. Наравно, све је то могуће симулирати, али ми се чини да се баш овако направи и симулира, мало је теже – коментарише за Данас психолог Жарко Требјешанин, садржај поруке о дојави о бомби, пристиглој јутрос на адресе више десетина школа у Београду.
Како додаје, порука му делује као очајничко писмо, без обзира што је реч о претњи.
– Чини ми се да има доста огорчености и очајања. Пише, мрзимо себе, али желимо да повредимо свакога ко нам се нађе на путу. Пазите, желе да повреде и убију, а обично је ово друго скривено, да мрзе себе. А, то је због тога што су незадовољни собом и мрзе себе. Отуда се аутодеструкција преноси у деструкцију. Међутим, имамо ту свест овде. Потом, реченица која каже да имају осећај да је око њих само сан који их не напушта. Видите, то је опет један доживљај дереализације и деперсонализације. Дакле, они немају више тај живи контакт, све им се чини да је фантазија. То може да наговештава и некакву патологију – каже саговорник Данаса.
Требјешанин указује на велику опасност, ако се ради о стварној
– Делује ми да су аутори ове поруке млађи људи. Делује, поновићу, искрено. Пишу даље, убијаћемо вас аутомобилима, бомбама, ножевима. Тај део је са циљем застрашивања. Идемо даље кроз поруку. Пишу следеће: олош попут нас, уништиће све око себе јер је свет труо, сви сте трули… Видите, ови што су пуни беса, они ипак себе доживљавају као добре, као некакве праведнике. Прави терористи имају доживљај себе као вредне, добре особе, а све остале непријатеље, као рђаве и лоше, које треба уништити. А, овде, у овој поруци, они јасно показују себе као лоше. Ту је реч, дакле, о негативном идентитету који се поистовећује са неким ко је негативац. То је онда стварно јако незгодно јер се може одатле закључити као да немају излаз. Они сматрају да та њихова агресија је само неки вентил да испоље ту нагомилану мржњу, деструктивност и, пре свега, аутодеструктивност – објашњава Жарко Требјешанин.
Саговорник Данаса каже да би се требало озбиљно забринути.
– Сматрају да су лоши, имају доживљај да би требало све уништити па и њих саме. Можемо то схватити као очајнички гест, позив у помоћ. Они се осећају да живе у свету у којем је све труло. То личи и на шизофренију, кад имате распад света и перцепцију да све пропада. Порука долази од некога ко живи у ужасним мукама. Не знам како би им се могло помоћи… – закључује наш саговорник.
С. Чонградин Данас
