Представници Савеза самосталних синдиката синдиката Србије (СССС) и УГС „Независност“ представили су данас на јавној седници испред Палате Србија минималну потрошачку корпу у којој су биле намирнице у вредности 20.000 динара, највише хлеба, масти и алеве паприке.
Преосталих 15.000 динара од минималне зараде у овој години, која износи 35.000 динара, оставили су, како су рекли, за плаћање других месечних рачуна.
Синдикати су јавну седницу одржали истовремено док је у Палати Србије била седница Социјално-економског савета на којој су приводјени крају преговори о минималној заради за 2023. годину.
Представници синдиката су рекли да не очекују да ће се на седници СЕС-а догодити „чудо“ и да је извесно да ће минималац бити утврдјен у износу од 40.020 динара, колико је предложио председник Србије Александар Вучић, а потом прихватила Влада.
Они су казали да им држава није чак ни одговорила на захтев да се о минималној заради ове године преговара два пута, за једну вредност која би важила до краја ове године и другу за 2023. годину.
Истакли су да су због тога незадовољни и да ће се борити свим средствима, блокадама и генералним штрајком.
Потпредседник СССС Душко Вуковић рекао је да је потрошачка корпа у вредности више од пола минималца скромна и да је у њој највише хлеба.
„У 21. веку навикавамо се да се хранимо највише хлебом са машћу и алевом паприком“, рекао је Вуковић.
Додао је да се „о Србији говори као о економском тигру, а када је реч о преговорима за плате тигар се не помиње“.
Вуковић је рекао да мора да се преговара и о платама у јавном сектору, уместо што их одредјује држава.
Представник синдиката УГС „Независност“ Зоран Ристић рекао је да је минимална зарада одредјена неколико месеци пре почетка преговора социјалних партнера – државе, синдиката и послодаваца, а саопштио ју је председник државе, а да Влада није имала свој предлог.
Ристић је рекао да минималну зараду прима око пола милиона људи и да је одредјивање њене вредности важно и због радника који раде у страним компанијама и чији послодавци по одобрењу државе могу да исплаћују минималну зараду, већу за 20 одсто.
Представници синдиката су рекли да је минимална зарада у Црној Гори 450 евра, у Хрватској 627 евра, Словенији 1.074 евра, Чешкој 639 евра, Француској 1.678 евра, а у Белгији 1.800 евра.
Бета/Данас
