Изношење завршних речи у поновљеном суђењу за паљење куће новинара Милана Јовановића и његове супруге Јеле Дељанин обележиле су тешке увреде адвоката одбране на рачун новинара, подсмевање тужиоцу Предрагу Миловановићу, провоцирање судије да ли је довољно „храбар“ да ослободи Драгољуба Симоновића, бившег председника Општине Гроцка, и још тројицу оптужених.
Агресивна атмосфера која је владала на данашњем рочишту завршила се инцидентом непосредно након суђења. Нове претње пријатеља Драгољуба Симоновића упућене су уреднику портала Жиг инфо Жељку Маторчевићу:
„Изађи напоље, п..ко једна. Настрадаћеш“.
Претњу је, уз псовку и вређање, новинару упутио Милан Марчета, пријатељ Драгољуба Симоновића, док су излазили из суднице. Инцидент је пријављен судији Луки Пантелићу и на сугестију тужиоца Миловановића унет у записник.
Обавештена је судска стража, позвана је полиција. Жељко Маторчевић, који је 2018. године тешко претучен и тада завршио у болници са сломљеном јагодичном кости, био је приморан да остане у Палати правде још сат након суђења.
Инцидент подсећа нас да тај физички напад на Маторчевића дуже од четири године није расветљен, иако је један од најтежих кад су у питању новинари, а догодио се месец дана пре паљења куће Милана Јовановића.
Миловановић: Одбрани се распарала „шара“
Први је завршну реч изнео тужилац Предраг Миловановић. Био је веома кратак јер, како је објаснио „оштећени већ дуго чекају на правду у овом случају“.
Тужилац је остао при својој претходној завршној речи са првог првостепеног суђења и затражио да се оптужени осуде на максималне затворске казне: првооптужени Симоновић на осам година, другоптужени Владимир Михаиловић, бивши полицајац, на пет година затвора, као и трећеоптужени Игор Новаковић, а за непосредног извршиоца Александра Маринковића, који је још у бекству, тражи шест година затвора.
Тужилац Миловановић је похвалио начин на који је судија Пантелић водио поновљено суђење и истакао да је у потпуности отклонио процесне недостатке због којих је Апелациони суд поништио пресуду први пут. Објаснио је да је одбрана покушала да ослободи Симоновића, Михаиловића и Новаковића тако што ће све свалити на непосредног извршиоца и искористити околност да је у бекству, али им то није успело.
„Та шара на џемперу им није успела и он се распарао. Уверен сам да ће суд прозрети да су окривљени хтели да све свале на недоступног Маринковића“, рекао је тужилац Миловановић и подсетио на противуречности из сведочења Симоновића и супруге другооптуженог Јелене Грујић које су додатно учврстиле оптужницу.
Миловановић је изнео и лични став:
„Иако је прошло више од четири године и трудио сам се да заборавим те мучне сцене, стално ми навиру фотографије спаљене куће. Шта им је то помутило разум и како ће својим потомцима објаснити? Да ли живимо у времену где је комшија комшији постао вук? Шта би требало урадити да се ово више никад не понови?“, запитао је тужилац.
Милан Јовановић: Громогласна тишина
Новинар Милан Јовановић је после два пропуштена рочишта због болести, дошао на данашње изношење завршних речи.
„Бићу кратак“, рекао је Милан и затим заћутао. После толико година борбе и дугог чекања на пресуду свака реч би умањила све кроз шта пролази и данас.
Мук је трајао минут – два.
„Хвала вам што сте ми омогућили да вам се обратим кроз громогласну тишину“, рекао је судији Пантелићу.
Јела Дељанин је кратко рекла да остаје при својим исказима и да нема шта више да дода.
Њихова правна заступница Ана Матић такође је кратко анализирала спрегу и мотиве свих оптужених на челу са Симоновићем од кога је потекла намера да се нападне на новинара. Осудила је начин на који су се окривљени и њихови адвокати „превише времена“ бавили дискредитацијом и оспоравањем личности Милана Јовановића.
„Дали су себи за право да, за шаку долара, униште живот ово двоје људи. Тражим забрану приласка и максималне казне“, рекла је адвокатица Матић.
Адвокат Гостиљац оптужио Верана Матића и Цензоловку за притисак на суд
Реч је затим преузела одбрана. Прво је Виктор Гостиљац, адвокат Драгољуба Симоновића, кренуо са уобичајеним побијањем законитости доказа, без нових детаља или момената у односу на све што је до сада говорио годинама, затим је елаборирао питање умишљаја за који одбрана стално тврди да је кључно за одређивање врсте кривичног дела. Рекао је да нико није хтео да запали кола или кућу Милана Јовановића, већ „само“ да оштети кола, а поготово им није била идеја да „доведу у опасност имовину и живот оштећеног“, па зато сви окривљени могу одговарати „само у оквиру свог умишљаја“.
Такође је тврдио да се подстрекивање не може утврдити на основу разговора Симоновића и Михаиловића у ресторану „Мировица“ јер „о том разговору не знамо ништа“. Образлагао је и да Симоновић наводно није имао никакав мотив јер „нема доказа да је Симоновић као јавни функционер показивао анимозитет према оштећеном“.
„Симоновић као функционер није имао проблем са оштећеним, напротив, управо супротно, оштећени је прелазио границе нормалности. То је било опсесивно“, поновио је Гостиљац познате наводе одбране да Јовановићеви текстови о корупцији у Гроцкој нису написани или да их Милан није писао, да нису наштетили Симоновићу и слично.
А затим је Гостиљац прешао на дужи и агресивнији део излагања у коме је оптужио медије, посебно Верана Матића, председника Комисије за истраживање убистава новинара, и извештачицу Цензоловке за, како је рекао, креирање лажне слике у јавности, манипулацију, медијску хајку против Симоновића за коју је доказ то што „ниједну вест нисам прочитао да је Симоновић невин и да треба да буде ослобођен“.
„Људи постављају питање чему уопште суђење. Разумем да лаичка јавност не разуме право на одбрану, али да се овако понашају интелектуалци, то је забрињавајуће. (…) Да ли је притисак на суд кад члан Радне групе (Веран Матић прим.нов.) заказује састанак са премијерком зато што је укинута првостепена пресуда?“, запитао се Гостиљац.
Он је у судници читао делове текста који је написао Веран Матић и текста који је написала извештачица Цензоловке и који није извештај са суђења, а затим упитао „То је непристрасно извештавање?“ Као део доказа о притиску на суд Гостиљац је поменуо и да је председник Србије Александар Вучић обећао да ће паљење куће новинара „ускоро бити решено“, као и да је први објавио да је ухапшен Драгољуб Симоновић.
Гостиљац: Новинари трачаре. То је опасније од тога да ли ће Симоновић бити осуђен
„Не знам како је тужилац успео да у таквој ситуацији остане довољно јак?“, иронисао је Гостиљац образлажући да је због тих притисака „Симоновић доживео потпуну дехуманизацију, без права на одбрану“.
„У таквим политичким процесима увек мора да се нађе кривац. Тиме држава себи обезбеђује алиби. У правним државама кривица мора да се докаже. У Србији, која није правна држава, то и није толики проблем. (…) Симоновић и чланови његове породице доживљавају правно насиље. Прете им.“, рекао је Гостиљац а затим поентирао закључком да оваква врста политичког процеса и притиска „опомиње“.
„То више опомиње него да ли ће Симоновић бити осуђен. Судија, тражим од вас да се издигнете из целе ове атмосфере. Како будете судили данас, судићете цео живот“, обратио се Гостиљац и, уз претходне бројне осуде пристрасности медија и новинара „због чега није чудо да данас имамо Вучићевића“, закључио да је Симоновић „свашта доживео“ због „трачарења за које не могу да прихватим да представљају новинарство“.
На њега се надовезао адвокат Ивица Вуковић:
„Чини ми се да је само нама овде стало до истине. Опште је познато да медије истина не занима. Не желим да верујем да је суд до те мере понижен да дозволи диктат медија и таблоида и новинара који су на далеко нижем интелектуалном нивоу од нас“, рекао је Вуковић, између осталог.
„Симоновић је трпео понижења. За сваког од нас је испод части да окрећемо главу од злоупотреба полиције, унижавања угледа суда. Верујем да постоји храбро и независно судство, иако је у мањини. Надам се да ћете одолети притисцима“, поручио је Вуковић судији.
Симоновић поново вређао
Завршна реч Драгољуба Симоновића је била и сличном тону. Он је пре свега оптужио тужиоца да га је ухапсио да би омогућио Милану Јовановићу време да на медијима води некакву хајку против њега, а затим је истакао:
„Поента је да Милан константно говори неистине. Неко вуче конце. Набијена је атмосфера да сам ја по сваку цену крив. Не бежим од одговорности за оно што сам урадио. Прихватићу пресуду, али да знате да ја то нисам урадио. Ја сам упао као у неки сендвич. Лева, десна страна, а у средини ја, оно што се једе. Припадам категорији људи који не поклекну под притисцима. Зато сам имао проблеме. Нећу да дозволим да ме шака нерадника оптужи за убицу криминалца и бандита“, рекао је Симоновић.
Адовактица другооптуженог Александра Златић затражила је, такође, ослобађајућу пресуду. Она се подсмевала се томе што је тужилац Миловановић у јавности препознат као „најхрабрији српски тужилац“. Према тумачењу Златићеве, у питању је тужилац који узима сведочења уз помоћ „обмане и уцена“ и учествује у „политичком процесу“.
Златић је неколико пута нагласила да суд није задужен за правду него да суди по закону. Контатовала је да „правда има два краја, као батина“ али и да они у суду „нису људи, него професионалци“.
„Зашто смо ми овде? Зато што је ово политички процес. Зато што је једино важно да Симоновић буде окривљен и није важно колико ће још глава да падне“, рекла је адвокатица Златић.
Адвокат Пејић измислио да новинари нису извештавали о Дијани Хркаловић
И адвокат Горан Пејић је одбрану засновао на тези да је у питању „медијски спин“, „Бесмислице“, „галиматијас“, последица „великог притиска на председника Србије у Давосу (у време хапшења осумњичених за паљење куће новинара Александар Вучић је био на Светском економском форуму у Давосу прим.нов.).
„Нисам сигуран да ћете као судија имати храбрости да раздвојите овај предмет и медије. Сто пута смо овде поменули Дијану Хркаловић. Реч једну о томе нисам прочитао, нису написали критички медији који себе зову храбрим медијима. Ниједан тужилац не може ни да приђе по популарности тужиоцу Миловановићу, а имао је најстрашнији ветар у леђа. Ви, судија, имате притисак. Не би вам било лако да видите своје име на насловним странама разапети као Исус. Новинари у овој земљи наносе доста зла овом друштву преносећи лажи“, рекао је, између осталог, адвокат Пејић.
Трећеоптужени Игор Новаковић је изашао за говорницу нервозан.
„Изнервиран сам говором тужиоца и адвоката оштећених“, почео је појачаним тоном гласа који се временом стално повећавао да би на крају личио на викање, без контроле.
Питао је судију да ли је могуће да не буде заинтересован за незаконито понашање полицајаца који су га сатима држали без воде и хране и тражили да призна дело, а све се збивало ван Централног затвора.
„Једина правда је да тужилац, Хркаловић и ти полицајци седну на оптуженичку клупу, ту где сам ја. Урадили су гору ствар него ја“, рекао је Новаковић и закључио да „ово није фер суђење“.
Судија Пантелић није никога данас прекидао, ни опомињао. Сви су имали времена колико су хтели да изнесу завршне речи.
Следеће рочиште заказано је за 20. март у девет сати. Тада ћемо чути завршну реч адвоката Александра Маринковића који је у бекству. Након тога следи пресуда.
