„Погледајте моје руке и све ће вам бити јасно. Радимо у катастрофалним условима по десет сати без престанка, а имамо паузу од тридесет минута“, каже за Нова.рс радница фабрике Леони, која је желела да остане анонимна јер јој је то једино парче хлеба које зарађује за своју породицу (име и презиме познато редакцији). После десет сати рада, каже, не може у руке да узме ни чашу воде.
„То ми је једини посао који имам, а након емитовања вести на вашем порталу добили смо поруку да ћемо радити по десет сати. Дешава нам се да два сата пред долазак на радно место добијемо обавештење да тог дана не идемо. Ја сам прошле године од 21. користила пет дана одмора, јер су их узели“, прича саговорница портала Нова.рс.
Према њеним речима у фабрици ради око 800 радника, а пауза траје пола сата, па поједини запослени не могу ни да стигну до кантине како би узели оброк.
„Ми немамо шансе за то, а последњих годину дана само попијем кафу или понесем плазму коју купим успут. Ми имамо ненормалне таргете да после десет сати рада, не могу да узмем у руке чашу воде“, наводи она.
Како истиче, рукавице добијају на сваких петнаест дана, а јуче је био први и нису их надлежни уручили.
Из ноћне у јутарњу
„Данас ће нам рећи биће у понедељак, а радимо са стварима које их цепају након три дана. Радила сам некада шест ноћних смена. Изађем у недељу ујутру, а већ сам одмах након три сата прва смена“, каже ова исцрпљена жена. Долазила је на посао у пола три после подне и излазила у пола један.
Треба јој до куће још пар сати тако да нема времена за одмор.
На питање шта се догодило са женом која је преминула, открива детаље.
Са траке се не силази
„У питању је покретна трака са које је тешко силазити, а поготово када се падне на нешто. Колеге су ми казале да је она пала на другу траку и ударила главом, јер се спотакла на колица. Сама помисао да нигде нема столице око вас ствара страх. Она колица која су емитована на вашем порталу стоје поред линије превентивно. Када неком буде лоше, шефица их дотера и онда тај неко седне. То је катастрофа“, испричала је радница.
Она силом прилика ради више од две године у Леонију.
„То је фабрика страве и ужаса, када треба да се оде на боловања умање нам бонусе, а са шест ноћних смена примам 54 хиљаде динара, а некада смо у месеци радиле и по дванаест ноћи. Јуче је био тајац, а прекјуче су сви шефови наредили да чак ни између себе не смемо да причамо о послу. Саопштили су да не радимо по десет сати, а замислите жене које имају љубоморне мужеве, па питаће их – где си била два сата“, каже ова млада жена.
Према њеним речима довољно је узети само тахографе из аутобуса и свима би све било јасно.
„Моја колегиница је радила од пола пет после подне до пола три ујутру. Па зашто би аутобус долазио у два да покупи запослене. Довољно је само то и ништа друго“, истакла је она.
Гађали радника виљушком
Један од шефова је, каже, гађао радника виљушком.
„Шутирају нам ствари које им се нађу на путу, страда нам кичма, а не можемо да стигнемо избацимо 14 таргета по норми. Просто не можемо да стигнемо, поломимо се, а не ради се у другом и десетом сату исто“, нагласила је саговорница портала.
Леони запошљава преко агенција људе из Врањске Бање, којима плаћају смештај, из Чачка, каже ова несрећна жена, додајући да им плаћају смештај и дневнице, као и накнаду за одвојен живот од породица.
„Уместо да побољшају услове и поштују радника па Краљевчани би се запошљавали, а не овако. Плашим се и да одем на посао, а морам да радим да прехраним децу“, закључила је она.
Општирније прочитајте на порталу Нова.рс.
