Пре четири дана био сам ужаснут потресним фотографијама отрованих паса у Гроцкој. Угинулих паса је било и у школском дворишту, што ми представља додатни разлог за забринутост.
Није прошло толико дуго времена, да би заборавили политичку паролу са којом су садашњи актери власти у Гроцкој добили изборе- „За нашу децу“. Испоставиће се да су њихова деца заправо пензионери, јер се њима указује највише пажње, док тамо где су најмлађи, ту су изгледа прихватљиви и мртви кучићи.
Добро се сећам када смо истраживали колико има запослених радника (који ништа не раде, а примају плате) у Гроцкој, да смо пронашли Стефана Дилберовића, бившег председника ГО Гроцка. Запослен је као сарадник председника ГО Гроцка за питање зоохигијене, а за свој посао добија 90 000 динара месечно.
Дилберовић је био на листи одборника „За нашу децу“ у Гроцкој. Његову бригу о деци, најбоље илуструје забринутост због појаве отрованих паса у школском дворишту.
Послао сам питање оном, који има задужење да решава наведен проблем и који зато прима плату од свих грађана Гроцке.
Међутим и након пар дана од постављеног питања, одговор није стигао. Псе је, у међувремену, покупила ветерина Београд, али тек по позиву једног од запосленог у Гроцкој који и није члан напредне странке.
Одговор Дилберовића заправо осликава реално стање решавања проблема у Гроцкој. Нажалост, Дилберовић није једини који не решава проблеме, нити даје одговоре. Таквих је много. Ако власт није у стању да реши овакав једноставан проблем, шта онда да очекујемо од компликованијих?
За крај, прочитајте поново колика је плата зоохигијеничару, па сами одлучите како вам је.
Жељко Маторчевић
