Пред нама је интересантан период, а по многима преломан. Оставке ситних играча и најава београдских избора у пратњи са појединим општинама из Србије.
Власт о изборима прича али оставке већих играча нема. Власт изборе најављује али не изјашњава се конкретно.
Све је у рукавицама и док председник хоће-неће, премијерка ставља оставку на сто. На питање чији сто, неизјашњава се, јер тај чији је сто, њу није изабрао него само предложио. Упс, офсајд ! Опет гаф али навикли смо.
Хоћемо ли признати Косово или не, је нешто што треба да скрене пажњу са поскупљења струје, гаса, горива. Заборављамо да Косово, као независну државу нико не може да призна, чак и да хоће јер је Косово уткано у Устав Србије као неотуђиви део. Јасно и прецизно. Једна давна, необавештена власт, успела је да уради , ето бар једну добру ствар.
Да би се пажња грађана још више скренула почела је ова игранка око избора. Игранка успева.
Београдски избори, са општинским или не. Уз парламентарне или не. Главно командујући све зна али треба држати пажњу. Драма је битна. Једни би да остану а други да дођу, а грађани би , ако може , да боље живе. Мука им је од великог просека плате са којом не могу да прате потрошачку корпу. Мука им је од најјефтиније струје у региону за коју плаћају највећу цену. Не разумеју како је то у Србији најјефтиније гориво, опет у том истом региону, а плаћа се скоро 2€ , тачније рекордних 214 динара.
Разумеју грађани да минималац немора да прати потрошачку корпу јер, како то Мали министар рече, „то не пише нигде у закону да мора“.
Значи закон није регулисао преживљавање, а то што то треба да буде одговорност власти, односно људи који “ вредно и марљиво “ раде за добробит грађана, то нема везе.
Да се вратим на тему избора.
Интересантно је да власт прича о изборима, а опозиција ћути.
Почела је комбинаторика.
Постоје разне теорије од оних мудрих до они злих тј. теоријама завере.
Прича се о притисцима из Европе и Америке да се раздвоје избори. То је био и захтев опозиције па из тога произилази да је опозиција у дослуху са спољним фактором.
Ако се актуелни председник одлучи за градске и парламентарне изборе онда „теорија“ каже да се Вучић полако повлачи и да ће прво омогућити опозицији да преузме Београд. У мају ће им онда “ на тацни “ предати београдске општине. Пошто ће унутрашњост и даље, гласати за њега, задржаће већинску власт у парламенту и наставиће са коалиционом владом. Још 2 године.
Ако иде са Београдским и не повеже их са општинским, онда та теорија о притисцима и препуштању Београда има логике јер „војска“ са локала неће имати толико јак мотив да се бори за „тамо неке“ у граду. Београд је већ проблемстичан за СНС и ако га изгубе, на општинским изборима у мају немају шта да траже. То је почетак краја. Наравно. то може касније да се користи као изговор за лошији резултат. Оптужити локалце за дефетизам и издају странке и главног лично.
Ако повеже све изборе онда ће дати могућност да се ови са локала борећи се за себе, боре и за ове на вишем нивоу. То је логичнија опција али и ту постоји проблем. Шта ако се изгуби Београд а цела странка је била ангажована. Како правдати да те неће главни град. Логично би било поднети оставку. Да ли је то цена коју је спреман да плати?
Мобилизација чланства је већ почела али нема ентузијазма. Морал низак. Гроцкој се стално приписује да је имала катастрофалан резултат, а то је био 6. резултат у Београду. За награду добила је НИШТА. Локална власт , тј. председник није биран предлогом Општинског одбора, него је „предлог“ стигао одозго. Вероватно је мотив за такав предлог био нешто друго а не жеља да се општина унапреди и да се развија. Добили смо власт која се бавила собом а од трошења пара, улагало се у насипање атарских путева на јужном делу општине и поделом скромних плата за запослене и веома солидних за функционере.
Инвестициона улагања за ове 4 године су на јакој нули.
Председник општине, слаба личност , често одсутан због „здравствених“ проблема, , скретничар облака и отправник „ћоравих“ послова. Бавио се са свим и свачим што није дало ни мало бољитка за општину. Већи део мандата је провео у грчу јурећи оне које је сматрао сметњом по своју позицију. Писање мејлова, жалопојке према градском одбору, и обилажење надлежних градских служби за јавни ред и мир је попунило радно време дотичног. Уста пуна разних „јаких“ људи из странке и хваљење њиховом подршком, одржавало га је на пијадесталу код „слабих“ људи са локала.
Кадрови доведени из Младеновца нису заинтересивани јер нису ни стручни, а и ограничен им је рок трајања и није их брига за Гроцку.
Као што је опште познато ја сам из Калуђерице па бих се ту задржао.
Шта је Калуђерица добила доласком , на власт Пантелића и Чупковића? Ништа. Једно велико НИШТА.
Наравно ако неко не рачуна жуте линије на паркингу код Дома Здравља. Жао ми је што нисам испратио свечано отварање жутих паркинг линија.
Морам да будем искрен поновили смо се и за пар „лежећих полуцајаца“ и 2 дечија игралишта на којима нема деце. На једном нема, јер се налази близу старог, а до другог можеш доћи на сопствени ризик јер се налази на кривини обраслој жбуњем а нема тротоара. За 4 године, то је све.
Хвала демократији што подразумева изборе, а самим тим и предизборна обећања. Ова власт је обећања довела до савршенства. Сваки пут исто обећавају и сваки пут слажу. Једно обећање даде и сам председник 2016. Сећате се, обећање се односило на уређење колектора и Калуђерачког потока. 2020 обећање је поновљено од неких других и ништа. 2022 опет иста ствар. Исто је и са проширењем Смедеревца. Ево опет га проширују. Опет праве колектор. „Поново ради биоскоп“. Хајде да видимо. Ја желим да се уради али не да се забоде ашов па да га опет раде 10 година. Питам се зашто се не проширује и до уласка у Калуђерицу него од Калуђерице на даље. Питам се и зашто није остављен прикључак на цеви за топлификацију, да се прикључи и Калуђерица јер код нас је топлана а ми смо заобиђени. Гробље је опет део предизборног замагљивања.
Активисти су добили задатак. Обићи и причати. Обећавати. Лако је издати наређење са даљине. Треба сутра те људе, комшије, погледати у очи. Ни сами активисти, бар они који су остали, не верују у то. Морал је спласнуо. Сумња је велика. Теорије и комбинаторика око избора оставља трага. Разочарање у сопствено, општинско руководство је велико. Многи би да им виде леђа али знају а су и они сами у пакету. Бојећи се за себе, трпе и њих.
Радиће се кампања али колико искрено, питање је. Биће и оних чији је интерес већи па ће тражити од оних, чији је интерес само мало нормаланији живот, да се труде и да раде . Да се боре за своје мало како би ови добили своје много. Да би добили своје много и да би заштитили своје интересе, даваоци туђе крви и зноја, спремни су да мало и одреше кесу. Спремни су да финансирају рад канцеларија и запослених за та 2-3 месеца. Хоће да дају и неки динар за мало активизма на терену. Све је то прорачунато и изкалкулисано. Нема ту ни љубави ни сажаљења. Чиста математика. Мало парица и дрва од општине и ајмо сада на терен.
Све је то лепо и на неки начин већ виђено у задња два изборна циклуса. Тако ће бити и сада али шта ће бити ако резултати на градским изборима не буду повољни. Каква ће то бежанија бити и то баш од тих истих који су имали већи интерес. Како ће да скачу на други колосек са осмехом и са све хлебом и сољу за ослободиоце. Домаћински обичај. Неће им бити више важно што су од повереника за рођендан добили помазаније и Виски. Заборавиће на оне који су их до тада држали ту где су били. Већ одавно су заборавили на праве пријатеље и саборце, и одавно су их су попљували где год су стигли да би они били већи него што јесу.
„Јер кад себе немогаше уздићи потрудише се да унизе све остале.“
Хвалиће Бога што су дошли „наши“ и што СМО се напокон решили оних лопова. „Упропастише све чега се доватише. Завише нас у црно. “
Ево видећете.
Већ виђено 2000. године , и 2012. па и убрзо ће опет. Можда делимично већ 2024. на примеру Београда или градских општина.
Брзо ће се ствари разбистрити ма колико се неко трудио да их мути.
Горан Пекарски
