Постала је редовна пракса да у турбулентним данима, новинари и медији, постају мете за претње и насиље, иживљавање, спиновање, тешке оптужбе и дисквалификације, каже Веран Матић.
Недопустиво је да новинари и медији буду оптуживани за догађаје који по различитим основама узнемиравају јавност, додаје он у саопштењу.
Извештавање о таквим догађајима је јавни интерес и суштина њиховог посла у којем јавности пружају правовремене информације, каже у саопштењу Веран Матић.
Остатак саопштења преносимо у целости:
Сведочимо ланцу индицидената који су се одиграли током само једног дана. Телевизија Хепи покреће хајку на Бранкицу Станковић и редакцију Инсајдера путем гостовања Зорана Ћирјаковића, који у разговору са аутором емисије Миломиром Марићем, на основу подсећања на серијал емисија Инсајдера „Патриотска пљачка“ из 2012. години и „Наставак патриотске пљачке“ из 2013. године, оптужује ову новинарку и редакцију да су одговорни што је створена „монструозна слика“ о народу на Косову.
Истине ради, реч је истраживачком серијалу у којем је откривено је да је од 2002. до 2012. године, Србија у просеку дневно издвајала 650.000 евра за угрозене на Косову којима та помоћ није стизала услед злоупотреба и неадекватне контроле трошења тог новца. Након емитовања, формиран је анкетни одбор Скупштине Србије који је потврдио наводе из серијала и начинио извештај који никада није стављен на дневни ред Скупштине.
Током 2018. године, председник Вучић је све потврдио и изнео још горе податке у вези са овим злоупотребама.
Након емисије „Ћирилица“ на ТВ Хепи, током ноћи се појавила објава на твитеру: „Бранкице пакуј кофере сама да ти ми неби паковали“ са профила кум@кум_удба Неколико сати касније, обрисана је поруку као и налог.
Потом је редакција дневног листа Данас пријавила претећу поруку преко друштвене мреже Мета/Фејсбук у којој се претећи поручује да „После спаљивања неће ни помена бити од њих“. Тужилаштво за високотехнолошки криминал је брзо реаговало и у току је идентификација починиоца што је за сваку похвалу.
У тренутку писања овог текста, директор ТВ Н1 ме је обавестио да је новинарка Маја Ђурић прво вербално а потом и физички нападнута од стране радника обезбеђења фабрике Митрос у Сремској Митровици док је на тротоару снимила прилог.
Иако је била на јавном простору – тротоару, иако се представила као новинарка, радник обезбеђења из фирме коју је Митрос ангажовао настојао је да физички спречи новинарку у обављању свог посла, укључујући и снажно одгуривање.
Контакт тачке у МУПу у Сремској Митровици и Тужилаштву су веома брзо реаговале и почеле са прикупљањем свих података како би се реаговало на адекватан начин и у што краћем временском року.
Напади на новинаре и новинарке током обављања њиховог посла постали су редовна појава и нису везани само за одређене редакције или новинаре.
Недавно је у Нишу одржано суђење поводом напада на новинара Срђана Нонића које се одиграло почетком године, када га је запослени у тамаошњој градској скупштини претећи јурио кроз центар града све до полицијске станице.
Током првомајских празника нападнуте су екипе РТС и Прве ТВ, новинари Н1 у Нишу су такође били на удару као и бројни други медијски радници. Бројност оваквих напада увећава се претњама са анонимних адреса на друштвеним мрежама.
Полиција и тужилаштво често успешно и брзо реагују као што је то био случај у Панчеву када је нападнут фоторепортер Панчевца, али је неопходно још снажније и ефикасније одговорити на приметан тренд огољене силе уперене против новинара и новинарки које су изложене широкој лепези претњи и напада.
Веома је важно да одговори на овакве нападе на новинарску професију буду брзо и ефикасно процесуирани. Једино тако се може спречити ескалација нових напада на новинаре.
Поготово у времену повишених тензија узрокованих догађајима о којима медијски радници и медији морају да извештавају, закључује он.
