У текстовима нацрта медијских закона и даље остају чланови који ће омогућити држави да, преко својих фирми, учествује у власништву медија, чиме ће се само озаконити досадашње, нелегално стање на домаћој медијској сцени, кажу саговорници Данаса.
Иако су, на прекјучерашњим консултацијама чланова Радне групе, представника медија и Владе, два спорна члана која су се „преко ноћи“ нашла у нацртима, избачена из текста, овакви закони, уколико буду усвојени, омогућиће још већу контролу државе над медијима и засигурно угрозити опстанак мањих, критички настројених медијских кућа, пише Данас.
Исто написан члан налази се у два медијска закона – у Закону о јавном информисању и медијима, члан 39, и Закону о електронским медијима, члан 91.
Како објашњава члан Радне групе за медијске законе Раде Вељановски, тај члан је врло „контроверзан“, а њиме се јасно омогућава Телекому да сада законито остане у власништву медија које већ поседује.
„У том члану се на почетку у прва два става наводи ко не може да буде оснивач медија, и ту су држава, аутономна покрајина, локална самоуправа, и предузећа која су у власништву држави у целини и ли делимично. Али, онда се наводи да, изузетно од тога, медије могу да оснивају они који не примају државну помоћ, и тако даље. Ко прочита први пут, ништа му неће бити јасно. Ти чланови су формулисани тако да може да се интерпретира, и након јучерашњих тумачења и разговора, да се дефинитивно односи на Телеком. И то је уствари легализација онога што већ постоји, јер годинама уназад Телеком има медије, иако је то законом до сада било забрањено“, објашњава Вељановски.
Како каже, упркос притисцима, тај члан је остао у тексту оба закона.
„Проблем је то што Европа о томе нема стриктан стандард. Европа је ту, нажалост мало попустила, јер је пре 24 године, кад смо почели да се бавимо законима, било стриктно да држава не може да буде власник медија и тачка. И тога смо се држали ми који смо писали законе, док се држава никада није држала тога. У власништву су били Тањуг, па га финансирала држава и након неуспеле приватизације, па кућа Политика, па делимично Вечерње новости, па РТ Крагујевац, Имали смо још таквих примера и требало је, на основу Медијске стратегије, да држава коначно изађе из медија, али то није спроведено“, закључује Вељановски.
Директор вести ТВ Нова Слободан Георгиев сматра да законе, због ових спорних тачака, треба повући из процедуре.
„Сви ови медијски закони требало би да буду повучени, јер је цео процес, и брзина којој су написани, и подметања државе, су их компромитовала. Цео процес је контаминиран, најпре подметањем око ситуације да држава може да буде у власништву медија, па онда са Саветом за штампу, па са тим шта РЕМ одређује и ко ће како и шта да плаћа, који канали се емитују. Све то урађено је да би се Европи послала порука да се нешто ради у сфери медија, а заправо ништа није побољшано. Уколико овакви закони буду усвојени, биће угрожени сви медији који хоће да раде професионално, јер ће их просто та машина коју су направили преко Телекома, све прегазити. И неће бити другог гласа, то ће бити последица“, казао је Георгиев за Данас
Он каже да држава, која је раније причала да није власник Телекома и да на тај начин она није уведена у медијско власништво, сада тврди супротно, и то сада озакоњује.
„После тога, није ми јасно каква прича о владавини права и медијској слободи постоји у овој земљи. Они се договоре и изгласају шта хоће, да је Земља равна плоча, донесу закон и то је сада тако“, додаје Георгиев.
Он подсећа да Медијска стратегија јасно каже да држава мора да се клони медија, а да Влада сада крши оно на шта се сама обавезала.
„Може да буде горе, да и ових пар медија који покушавају да раде професионално, да их не буде. А да они машу Европљанима, и да кажу како имамо пуно канала, а сви знамо да су то виртуелни програми који се баве пропагандом, а не производњом правог програма“, наводи Георгиев.
Потпредседница Странке слободе и правде (ССП) Мариника Тепић изјавила је у среду да су нови закони покушај легализације послова Телекома у медијској сфери. Она је додала да је избацивање спорних чланова из Нацрта закона о електронским медијима добра ствар, али да она „не верује режиму“. Упитала је и „ко су тајни законописци“ који су „преко ноћи“ додали та два спорна члана у нацрт закона.
„Измена два члана јесте добра ствар, да нам не нестану Н1 и Нова, али имамо увођење Телекома, легализацију свих нелегалних радњи до сад и улаз у власничку структуру у медије Телекома, који је заробила власт“, казала је Тепић на конференцији за новинаре у Скупштини Србије, а пренео портал Н1.
Тепић је рекла да је покушај „прекрајања“ Нацрта закона о електронским медијима имао за циљ да се уведе „потпуни медијски мрак“. Према њеним речима, кључна претња је да се медијским законима покушава да омогући да „Телеком Србија постане власник ТВ Прве и Б92“, које имају националну фреквенцију.
Како је рекла Тепић, ствара се импресија да су „спорни чланови убачени да би се о њима расправљало а да се прећути случај Телекома. „Спречићемо Телеком да уђе у власничку структуру медија, јер то значи да имате потпуни медијски мрак, јер пета национална фреквенција и даље није додељена, а имамо РЕМ који је сервис и слуга СНС и Александра Вучића“, казала је Тепић.
Telekom Srbija Foto:Goran Srdanov/Nova.rs