„Докторка Марковић нема слободних термина до краја јуна, а прве три недеље јула неће радити“, бруталан одговор оператера Цалл центра Министарства здравља на мој безуспешан и безнадежан покушај да закажем преглед код изабраног лекара у Дому здравља. „Мени треба само упут за лабораторију, могу ли код неког другог лекара, има ли неко да је мења?“, нисам хтела одмах да одустанем. „Не знамо, немамо у евиденцији заменског лекара. Она ове недеље ради поподневну смену, једино да одете тамо, ваљда ће Вас примити“, добронамеран савет који сам прихватила, спремна да жрвтујем чак и неколико сати свог живота зарад чекања испред лекарске ординације.
„Добар дан, покушала сам да преко Цалл центра закажем преглед код докторке Марковић, рекли су ми да нема термина до краја месеца, па да пробам овако…“, укључила сам сву своју смиреност и љубазност да допрем до сестре за шалтером у амбуланти дома здравља у самом центру Београда. То не кажем како бих истицала и хвалила елитистићки круг двојке, већ из солидарности према свима који живе у неким удаљенијим срединама диљем Србије, а који покушавају да дођу до лекара – њихова мука је сигурно још већа.
„Они у Цалл центру то немају регистровано, докторка Марковић не ради, могу да вам закажем за сутра код њене замене“, настављам да тонем у раљама српског здравства. „Уредно сам покушала да закажем и нисам успела, не могу поново да долазим сутра. Сачекаћу данас, ако није проблем“, не одустајем лако. „Дајте ми књижицу и седите, али убудуће директно зовите амбуланту, а не Цалл центар“, рече ми сестра изнад чијег шалтера уредно пише да за заказивање треба позвати баш Цалл центар и број 011/362-0000, који сам и звала.
Удахнула сам дубоко и села, чекала сам дуже од сат времена, али није ми било досадно, свашта сам чула.
„Јуче сам био са мајком на онкологији. Питам сестру – зашто сте заказали у 9.30, а сада је 12.20х, још чекамо. Она ми каже – иди жали се председнику. Еј, шта има њему да се жалим“, пожалио се један пацијент сестри на шалтеру, истој оној сестри којој сам и ја отворила душу.
На крају је и она је решила да се повери. „Све ми је јасно. Ето, кажу да у сваком тренутку можете да закажете преглед, ја седим за овим шалтером и никако не могу да закажем код ендокринолога“, признала је ова сестра која је заједно са свима нама жртва здравственог система којем припада и за који ради.
Могли бисмо сви да направимо једну огромну колону и одемо да се пожалимо председнику. Имаћемо прилику за то већ у ову суботу, па да прошетамо…
Foto Print skrin
Бојана Миловановић Нова
