Проф. др Драган Делић, председник ресорног одбора за здравство и аутор „Срчане књиге“, првог конкретног предлога за промену здравственог система, изјавио је, на трибини коалиције Србија против насиља о здравственој политици у Београду, да и мимо Закона о здравственој заштити којим су регулисане обавезе локалне самоуправе, Град Београд може да уради много у побољшању здравствене услуге.
Проблеми су бројни и то у четири области. Прво је финансирање и потрошња у здравственом систему. Друга је организација здравственог система, затим руковођење и четврти велики проблем је кадровска политика. Дефинисали смо шта желимо да постигнемо у новој здравственој политици. Најважније је да она буде доступна сваком грађанину ове земље, у свако време и на сваком месту. Она мора да буде и ефикасна, квалитетна и максимално безбедна за осигуранике. То је једноставан циљ. Нама није циљ да здравство буде бесплатно, то не постоји нигде у свету – рекао је Делић и додао да постоји раскорак између прокламованих права осигураника и економске моћи државе и осиромашених грађана.
Постоје велики проблеми због неспремности владајуће гарнитуре да праведније расподели економски колач. Значи, постоји раскорак између права и могућности. Све се своди на то да је у Србији 2019. године за здравство издвајано 353 евра по становнику. То је седам пута мање него у западној Европи или 17 пута мање него у Норвешкој. Често се питамо да ли су они расипници или смо ми алхемичари, који са 353 евра покушавају да пруже европску медицину осигураницима. Није истина ни једно ни друго. У овом тренутку наши грађани одвајају 42 одсто из свог џепа. Значи, од 100 динара које се одвоје за здравствени систем 42 динара је из нашег џепа. То је оно што ми допунски плаћамо ван нашег здравственог осигурања. Када је тај износ изнад 20 одсто значи да је здравствени систем у великом проблему. У западним земљама тај износ се кређе између 10 и 15 одсто. Наши грађани са више од 40 одсто дотирају своје здравствено осигурање. То је неприхватљиво – напоменуо је Делић.
Он је нагласио и да је руковођење здравственим системом, такође, велики проблем.
Једна од најслабијих карика, како у Београду, тако и у целој Србији, су директори у в.д. статусу. Пракса је да они годинама обављају функцију без провере ефикасности. У „Срчаној књизи“, која је наш предлог за промену здравственог система у Србији, предвидели смо и промену процедуре избора директора, што би требало применити и у Београду. Потребно је да најстручнији и најодговорнији људи, са визијом, планом и програмом буду на том месту – изјавио је Делић и нагласио да је суштина у превентиви.
Подижемо ниво домова здравља. Они су суштински проблем система здравства. По светским стандардима, лекари у домовима здравља би морали да реше око 85 одсто здравствених проблема. То се данас не дешава. Они служе да би упутили пацијента лекару специјалисти, што је недопустиво. Трребало би више да се бавимо и превенцијом кроз скрининге и саветовалишта, јер лекари су и чувари здравља. Предложили смо укупно десет промена када су домови здравља у питању. Плаћамо и скупу цену лоше кадровске политике. Једна од последица забране пријема нових здравствених радника је да сада имамо 1800 специјалиста мање него 2011. године. Затим, партијско кадрирање и напредовање у струци преко партијских веза разара здравствени систем. Покушаћемо да га извучемо из канџи партија – закључио је Делић.
