Свог дела наследства се у Србији одриче више од 43 одсто жена, навела је данас представница Женског удружења колубарског округа Катарина Ранковић, уз податак да су жене искључиве власнице 25 одсто имовине, а да чине 51 одсто друштва.
Катарина Ранковић је на конференцији „Колики је мој део?“ изјавила да су по Закону о наслеђивању мушкарци и жене једнаки, што показује да је у Србији обичајно право јаче од закона који постоји скоро седам деценија.
Када се говори о томе да је наслеђивање у Србији неравноправно, један од аргумената је да се жене добровољно одричу, рекла је Катарина Ранковић, уз констатцију да је питање да ли се ради о добровољном одрицању.
У члану 82. Закона о социјалној заштити наводи се да особе које се одрекну свог дела наследства немају право на социјална давања у периоду у ком су могле да се издржавају од тог дела наследства, изјавила је Катарина Ранковић.
Она је рекла да су се, због тих спорних питања у вези са неравноправним наслеђивањем, организације из целе Србије окупиле у Коалицију за праведно наслеђивање.
Основни циљ борбе те коалиције је укидање тог спорног члана 82. Закона о социјалној заштити.
Драгиша Ћалић из Комитета правника за људска права навео је да понекада период у ком онај ко се одрекне наследства нема права на социјална давања може бити веома дуг – чак 10 или 20 година.
„Немогуће је да особа која даје наследничку изјаву зна у каквом ће социјалном стању и потребама бити за неких годину дана, а камоли дуже“, оценио је Ћалић.
Он је навео да је у Црној Гори то на известан начин боље уређено, јер та земља има исти пропис у Закону о социјалним давањима, али је тај период ограничен на три године.
Ћалић је рекао да центри за социјални рад када не могу да исплате новчану социјалну помоћ, а особа је у великој потреби, онда обезбеђују смештај, што државу кошта више него да им исплаћује новац.
Јелена Ружић из Женског удружења Колубарског округа изјавила је да жене које трпе насиље често одустају од напуштања насилника како би задржале право на старатељство, јер им партнери прете да неће моћи да добију старатељство над децом, јер не поседују имовину.
„Најтеже је уништавати те родне улоге и обрасце, који су међу нама вековима“, оценила је Јелена Ружић.
Помоћник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић рекла је да је, иако је законима све добро предвиђено и регулисано, слика на терену другачија.
Нина Матић је изјавила да предрасуде и стереотипи утичу на власнике непокретности да имовину остављају синовима, нарочито прворођеним, док супруге и ћерке остају ускраћене не само за свој равноправни, већ и нужни део.
То се дешава јер се имовина оставља тестаментом, уговором о доживотном издржавању или било каквим другим уговором који омета спровођење Закона о наслеђивању, рекла је Нина Матић.
Миљана Пејић из Кровне организације младих Србије навела је да резултати Алтернативног извештаја о положају и потребама младих показују да су младим женама важније вредности инклузије и родне равноправности у односу на младе мушкарце, којима су важније вредности одсуства корупције, политичког плурализма, припадност породици, нацији и религијским групама.
Младе жене више препознају тврдњу да је женама теже да се запосле него младим мушкарцима. Оне су сагласне и са тврдњом да кућни послови и одгајање деце и даље нису равномерно распоређени међу женама и мушкарцима.
Закључак је да морамо више радити да се принципи родне равноправности од најранијег узраста обрађују у формалном, али и неформалном образовању, поручила је Миљана Пејић.
Ilustracija Foto: Shutterstock
Андрија Лазаревић
