Почетна » „УВРТАЊЕ РУКЕ“ ЈЕ НАШЕ ПРАВО: Комунални полицајци објашњавају своје поступке! (ФОТО)

„УВРТАЊЕ РУКЕ“ ЈЕ НАШЕ ПРАВО: Комунални полицајци објашњавају своје поступке! (ФОТО)

од admin
0 коментар

Јавност је остала шокирана пред случајем професора ког је комунална полиција, како је рекао, тукла по кичми, студента ком су комуналци завртали руку и давили га, комуналног полицајца који путем друштвених мрежа псује грађане…

– Завртање руку које помињете, то није завртање руку него техника, на пример, кључ на лакту. То се учи, ми смо на обуци завршили такав начин поступања да би се лице безбедно довело у стање да не може више да пружа отпор.- почео је разговор са новинарком Телеграфа комунални полицајац Тодорчевић Младен.

Мада су комунални полицајци улазили у градски превоз још од 2011. године када је ова грана јавног сервиса и основана,, у последње време њихово присуство по возилима, чини се, иритира грађане.

Наиме, насилничко понашање комуналних полицајаца, завртање руке, обарање на под, и друге ствари које грађани Београда сматрају погрешним их узнемирују, те су комунални полицајци често на мети псовки и презира људи којима служе.

Да бисмо разјаснили увртања руку која смо видели на снимцима који су процурили у медије, да бисмо разјаснили ударање у кичму о ком смо читали, као и сличне непријатне догађаје разговарали смо са припадницима комуналне полиције како бисмо сазнали која је полеђина њиховог таквог поступања.

– Рекли сте малтретирате грађане, није то малтретирање. Ни на једном од тих снимака који су изашли, ако ћемо да их погледамо како треба, нећете видети да је то уопште малтретирање. То је понашање у складу са Законом и овлашћењима која нам је Закон дао. Да бисмо савладали нечији отпор, мора да постоји отпор и са друге стране.

Foto: Milena Đorđević

Да би неко био спречен да повреди или службено лице или себе, мора бити везан, а да би био везан, мора бити доведен у положај за везивање. Нико од нас не уврће руку (ради стављања лисица) ако се на захтев комуналног полицајца да лична карта и ако тај грађанин не крене физички да напада полицајца.

Дакле, у мирољубивим ситуацијама нема потребе за увртањем руке.- објаснио је Дарко Дујовић, заменик шефа подручне организационе јединице Комуналне полиције.

На његово објашњавање надовезао се и Тодорчев Младен, комунални полицајац.

– Иде се до границе бола где грађанин не може више да функционише већ мора да се смири. Зато се некад појаве два или три полицајца, да би грађанин безбедно био доведен у стање у ком се не опире више. Наравно, наша је дужност да размишљамо и о психичкој стабилности те приведене особе.

Foto: Milena Đorđević

Да ли је довољно смирена да случајно не удари главом у прозор, разбије га и повреди се, да не угрзи неког, да не огребе неког…

Можда је и најбезбедније за чланове те патроле да се лисице вежу и да се употреби овлашћење које комунална полиција има, те и да се најбезбедније доведе до станице полиције где се њен идентитет утврђује.- прича Тодорчев.

Тодорчев нас је даље упутио у поступање комуналних полицајаца сходно њиховим правима у контексту провере карата у градском превозу.

– У случају БусПлус контроле, Комунална полиција не ради директно контролу карата. Него то раде људи који су запослени у фирми задуженој за ту контролу. Ми у овом случају само њима дамо асистенцију, ради њихове безбедности.

Foto: Milena Đorđević

У случају да не могу да дођу до неких података, ту преузимамо ми. Аутобус је пун људи, различитих профила људи има, међу њима има добрих и лоших.

Када комунална полиција ступи у поступање, приђе грађанину који се возио превозом који нема важећу возну исправу што је утврдио и контролор.

Грађани могу да поступе љубазно на наше културно прилажење “Добар дан, ми смо комунална полиција, будите љубазни да сиђете с нама да вам објаснимо које су ваше обавезе и која су вам права”.

Foto: Milena Đorđević

Ако грађанин то разуме и сиђе, не мора да значи да ће му бити написан прекршајни налог и да ће то у сваком слуачју значити казна. То може да буде и упозорење. С тога, комунална полиција не ради само репресивно него и превентивно.

Међутим, када се појаве грађани који немају карту и претходно су изреволтирани целом ситуацијом у смислу обавезе да плаћају било шта, онда грађанин долази у ситуацију да на сваки начин покушава да избегне ем обавезу ем контролора који се, исто као и ми, бори за свој посао.

И, када већ нема где даље, он позове нас. Онда ми идемо редом – кроз разговор, обраћање, објашњавање… одмах се види да ли грађанин хоће да сарађује или неће, или је у старту решен да ситуација постане компликована, тј. да одбија да разуме Закон и поступи по њему. – објаснио нам је Тодорчев.

Када смо тражили објашњење о томе шта се дешава након што ситуација постане компликована, Тодорчев је рекао да је службено поступање следећи корак.

Foto: Milena Đorđević

– Тада се прелази у службено поступање, барем ја тако радим. “Господине, упозоравам вас да ми дате вашу личну карту с обзиром да сте у прекршају или ћу морати да поступим по даљим овлашћењима”.

Одговор на то често буде “Нећу да ти дам личну карту, ајде баш да видим шта ћеш да ми урадиш, немаш ти право да ми тражиш личну карту.” После тога кажем “Господине, наређујем вам да ми дате личну карту… Шта ће касније бити, да ли ћете сносити последице, у смислу казне или не, то ћемо да видимо, али за почетак ми дајте вашу личну карту”, покушавајући да га смирим и објасним да можда и неће морати да плаћа казну.

Ова упозоравања иду након оног силног причања и финог разговора, у ком питамо да добијемо личну карту. Када он неће ни то, ја му дајем избор “Господине, хоћете ли да дате личну карту или нећете?”, а он и даље неће да да личну карту, држи се за шипку у аутобусу и тако је решен да га ми ухватимо и изнесемо из аутобуса, да употребимо физичку снагу.

У том иницијалном разговору, крене ширење руку, драње, гурање лактовима, држање за шипку, покушавај бежања, држање се за човека до себе, који му је близу…

Foto: Milena Đorđević

Ма колико да је у питању један човек, јако је тешко задржати га. Може, наравно, да се задржи, али то би онда значило оно малтретирање о ком се прича. Један човек може свакако да онеспособи другог, врло лако. Али, то онда не би било професионално поступање и не би било примена службене технике. – испричао је Тодорчев.

Било нам је потребно и разрешење, тј. објашњење ситуације случаја професора ког је комунална полиција, како је рекао, тукла по кичми.

– Тај господин професор је изјавио да су му комунални полицајци увртали руку и ударали га у кичму, и на томе је акценат. При том, нико никог није ударао у кичму, таман посла! Ако сте пратили видео, видећете да је одвођење професора из аутобуса и његово претресање, само крај клипа.

Foto: Milena Đorđević

Цео клип је, у ствари, разговор комуналне полиције и професора, тачније – комунална полиција проводи неко време на фини начин тражећи од господина личну карту, а он одбија да је да, иако Закон каже да мора да је да.

Више пута је упозорен мирним тоном, више пута му је наређено и речено да је у прекршају, али то није имало ефекта. И, не постоји други начин него да се господин изведе из аутобуса. – објаснио је Дујовић.

Комунална полицајка Обросављевић Милена се надовезала рекавши:

– Да ли сте видели онај снимак? Јесте ли видели колико је он минута седео у превозу и колико је путника малтретирао, ем својим понашањем ем тиме што је задржавао превоз. Он се тамо поставља као неко ко нешто хоће или неће, а не као грађанин који мора да испоштује одређена права.

Foto: Milena Đorđević

И после више од 15, 20 минута финог разговора у ком смо га лепо молили да нам покаже личну карту, он је одбијао, брецао се, није хтео да покаже личну карту и морали смо да га изведемо. То није ништа лично. А нисмо га ударали у кичму, зашто бисмо?

Нисмо могли а да се не дотакнемо комуналног полицајца Драгана Рајчића који је шокирао јавност својим изјавама на друштвеној мрежи Фејсбук.

– Видите, он је потпуно бенигна личност, диван момак. Када бисте га упознали, видели бисте да је он то написао сигурно револтиран понашањем грађана према нама. Не бисте веровали колико најпре вербалног малтретирања ми подносимо на дневном нивоу, а онда и емотивног, па и физичког.

Foto: Milena Đorđević

Сваки дан нас неко псује, сваки дан нас неко вређа, малтретира… неминовно је да човек пукне у неком тренутку. Временом смо научили или још учимо да се искључимо из тога колико можемо. Ми, иако имамо право да судији за прекршаје поднесемо захтев због обструкције рада, то не радимо често, а опет, због грађана.- испричао је комунални полицајац Тодорчев.

– Рајчић је изузетно добар момак. После је и сам схватио да је то што је написао погрешно, да није изнео све то на прави начин. То што је он рекао свакако није став комуналне полиције, али сви смо ми људи, не можемо баш да останемо имуни на свакодневно вређање. – надовезала се и закључила комунална полицајка Кличковић Лидија.

Foto: Milena Đorđević

Научили смо да свака истина има три стране: оно што једна страна каже да се десило, оно што друга страна каже да се десило и оно што се заиста десило. Да бисмо живели у хармонији са Законом и једни с другим, најлепше би било да научимо да се међусобно поштујемо.

Емилија Цвијановић     Телеграф

Можда ти се свиди

Оставите коментар