На данашњи дан пре 20 година, решењем санитарног инспектора, због недозвољене количине арсена, у Зрењанину је забрањено да се вода из градског водовода користи за пиће и припремање хране, а грађани од тада чекају да се проблем реши и приморани су да купују флаширану воду.
Употреба воде из градског водовода за пиће и припрему хране је забрањена 20. јануара 2004. године, а исте године је Извршни одбор Скупштине општине Зрењанин прихватио Информацију о активностима на изградњи фабрике воде у том граду, док су касније разматране и могућности снабдевања града водом из Дунава или Тисе.
Технолошка решења за пречишћавање воде постављали и испробавали амерички „Универсал аqуа технологиц“, немачко-мађарски „Ватерлинк“, италијански „Калиген“, канадско-мађарски „Зенон“, словачки „Енергоцонтролс“, мађарски „Хидропхил – КФТ“, немачки „Линде“, уз два домаћа пилот-пројекта београдских Института за општу и физичку хемију и „Слапа“.
Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација“ је крајем 2011. донело одлуку о покретању поступка јавне набавке за изградњу постројења за пречишћавање воде, а од три понуде одабран је немачки „ВТЕ Васертехник“, са којим је уговор о изградњи фабрике воде потписан 2012. године.
„Васертехник“ је представио воду за пиће добијену у пилот-постројењу у Зрењанину, али је касније нова власт поништила тај уговор, па потписала други, са италијанском компанијом „Групо Зилио“.
Група „Злио“ почела је октобра 2015. године радове на изградњи фабрике воде и затим је, у неколико наврата, испоручивана вода за коју се тврдило да задовољава стандарде и да се само чека решење санитарне инспекције којим би се укинула забрана употребе воде за пиће из 2004. године.
Међутим, Фабрика је престала са радом због експлозије која се догодила крајем 2020. године, а водоснабдевање града преузело је предузеће „Водовод и канализација“.
Градски челници навели су тада да је уговор са Фабриком воде раскинут јер инвеститор није испунио обавезе, као и да се траже нова решења, док су из Фабрике воде тврдили да су отклонили последице и недостатке, те да су спремни да испоручују здраву пијаћу воду, али да их предузеће „Водовод и канализација“ саботира.
Фабрика је из другог покушаја, јануара 2022. године продата за 417 милиона динара фирми „Паннониан wатер ДОО“ из Београда, огранку арапске фирме „Метито“ која ће у Зрењанину наводно градити и постројење за пречишћавање отпадних вода.
Уследили су затим радови на реконструкцији и доградњи тог постројења за пречишћавање воде за пиће, што је и део уговора који је потписан у Влади Србије, између Компаније „Метито Утилитиес Лтд“, Уједињени Арапски Емирати и Града Зрењанина.
Почетком децембра прошле године из ЈКП „Водовод и канализација“ саопштено је да је „Паннониан Wатер“ почео са пробним преузимањем система за водоснабдевање града, и да је реч о првој фази реализације уговорних обавеза која подразумева испоруку воде без боје, укуса и мириса, али да је и даље на снази забрана употребе воде за пиће.
Зрењанинци су 2024. годину дочекали уз воду без мириса и укуса, али и уз бројне коментаре на друштвеним мрежама како због „нове воде бојлери пуцкетају“ и кваре се, а филтери за пречишћавање воде у кућни условима се изненађујуће брзо зачепљују.
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура недавно је изјавио да је дошло до померања термина за добијање „беле“ воде, која је за техничку употребу, због низа околности који се тичу добијања разних дозвола и техничке документације.
Указао је да питање здраве пијаће воде не постоји само у Зрењанину, већ у још двадесет локалних јединица у Војводини, али да је тај град први где је донета таква забрана и навео да на педесетак километара одатле постоји место у коме вода садржи више штетних материја, а ипак није забрањена за пиће.
Foto: Shutterstock
