Око пола милиона грађана Србије или 7,2 одсто њих живи испод нивоа апослутног сиромаштва, односно троше мање од 12.045 динара месечно.
Ако се то преведе на дневни ниво, испада да људи преживљавају трошећи 401,5 динара за све дневне потребе.
Истовремено, све је више сиромашне деце, а беспарица царује на југу Србије.
ово су укратко подаци обелодањени током недавног обележавања Међународног дана борбе против сиромаштва.
Да ствар буде црња, а како наводе у Црвеном ксрту, постоје чак и листе чекања за оброк у народним кухињама, а на том „казану“ су око 35.000 људи из Србије, без Косова и Метохије, и око 12.000 у Београду.
Подаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, а који се односе се на прошлу годину о апослутном сиромаштву, неумољиво потврђују да је око пола милиона грађана месечно живело испод те линије сиромаштва, а која износи 12.045 динара месечно.
Ипак, кренимо редом.
„Апсолутно сиромашно остаје значајно и поред тога што је 2016. године забележен пад његове стопе са 7,3 на 7,2 одсто. Знатно је учесталије у ванградским подручјима и износи 10,5 одсто, док је у градовима 4,9 одсто. Посебно је учестало у јужној и источној Србији, а стопа се попела на 12,1 одсто“, подаци су Тима.
Према истим информацијама, најмање апсолутно сиромашних је на територији Београда – честири одсто, у Војводини их има 6,2 одсто, у Шумадији и западној Србији – 6,8 одсто и у централној, без београдског региона – 9,1 одсто.
На основу објављених података, просечна стопа сиромаштва у Србији јесте 7,2 одсто, али је она и далеко већа, на пример, код незапослених људи и износи 23,8 одсто.
Такође, када су петочлане породице у питању та стопа је 10,6 одсто, док се она пење на чак 15,2 одсто, ако је у тим породицама шест и више чланова.
Расте број сиромашне деце
Када су деца у питању, старости до 18 година, стопа сиромаштва је 9,2 одсто.
Сиромаштво „царује“ и код људи који нису завршили основну школу и исноси 18,5 одсто, а 14,8 одсто њих који су завршили основну школу апослутно су сиромашни.
У ризку од сиромаштва чак 1,8 становника
Апсолутно сиромашни не могу да задовоље базичне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард, који је одговарајући у односу на друштво у коме живе.
Релативно сиромаштво представља и праг ризика сиромаштва. Према подацима Тима, чак 1,8 милиона становника Србије или 25,5 одсто њих живи у том ризику.
Како се наводи у извештају Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, осећај сиромаштва веома је изражен у Србији.
„Скоро две трећине или 63,9 одсто становништва је субјективно сиромашно, односно на питање о могућности домаћинства у коме живе да „састави крај с крајем” одговарају са „тешко” и „веома тешко”.
И по овом показатељу Србија се налази у самом врху у поређењу са земљама Европске уније“, наводи се у том извештају.
Црвени крст: Листе чекања за народне кухиње
Јелена Радојчић, стручни сарадник за социјалну делатност у Црвеном крсту, коментаришући ове податке за „Блиц“, каже да „ситуација није нова слика, али је показатељ колико успевамо да решавамо проблем сиромаштва у земљи“.
– Велики број грађана живи у ризику од сиромаштва. Уз то, око 35.300 грађана Србије користи услуге народних кухиња, а две трећине њих изјавило је да им је то једини оброк током дана. Подаци о количини оброка које припремамо односе се на Србију, без Косова и Метохије и без Београда. За КиМ немамо податке, док се у Београду свакодневно спрема око 12.000 оброка – наводи саговорница „Блица“.
Према њеним речима, у питању су само подмиривање потреба косрисника за храном.
– Са друге стране, није свуда иста ситуација. Постоје средине у којима се реализује програм народних кухиња, а где постоје листе чекања. То се углавном дешава на југу и југоистоку земље. Јесте приметно да је све већа стопа сиромаштва и код деце – каже Јелена Радојчић и додаје да се стање, када је сиромаштво у питању, а у односу на захтеве и обраћања грађана Црвеном крсту, не мења.
– Посебно су занимљиви такозвани гранични склучајеви. Људи који формално не остварују право на на неки вид помоћи из оквира социјалне заштите због цензуса, када су у питању њихова примања. Неко ко прима, узмимо за пример, 10.000 динара месечно, има право на помоћ система, док онај чија примања прелазе за динар или пет ту суму не могу да уђу у систем. Да ли ће тај човек успети да за тај динар вишка или пет подмири своје потребе? Његова угроженост је израженија баш зато што није успео да уђе у систем помоћи – наводи она и додаје да се Црвеном крсту најчешће обраћају управо такви људи.
Влада Србије: Стопа сиромаштва у Србији је смањена
Са друге стране, а како је саопштила Влада Србије, стопа сиромаштва у Србији смањена је са 8,8 одсто, колико је износила у 2006. години, на 7,2 одсто, колико је била у 2017. години, показују подаци о апсолутном сиромаштву у Србији, које се мери према упоредивој методологији.
Према истим информацијама, новији подаци о кретању сиромаштва указују да се од 2014. године до данас бележи константан пад стопе сиромаштва у Србији, тако да је оно ниже у односу на 2006. и 2007. године.
„На тренд смањења сиромаштва утицали су пре свега резултати економске политике претходне и ове Владе Србије, а посебно спроведене мере фискалне консолидације и укупних економских реформи.
Тако је стопа незапослености у Србији у другом кварталу ове године 11,9 одсто и практично је преполовљена у односу на 2012. годину“, кажу у Влади Србије.
Према истим подацима, од 2010. до 2017. године буџетска издавања за најсиромашније повећана су три пута, што показује посвећеност државе заштити најугроженијих категорија становништва.
Захваљујући повећаним социјалним давањима, стопа сиромаштва у 2017. години смањена је за чак 28 одсто.
Р.Бриза Блиц
