Ђаци који су ове школске године уписали средњу школу односно смерове са дефицитарним занимањима, добијаће наредних девет месеци 5.000 динара од државе. Ове године приликом конкурса за упис ученика у први разред средње школе 28 професија и заната означено је као дефицитарна. Према сазнањима Нова.рс, ученици ће добити „државну ињекцију“ првог новембра и то три рате – за септембар, октобар и новембар, у износу од укупно 15.000 динара.
Влада Републике Србије је у јануару усвојила Уредбу о финансијској подршци дуалном образовању, ради пружања подршке ученицима који уписују трогодишње и четворогодишње дуалне образовне профиле, на којима се школују за дефицитарна занимања.
У овогодишњем Конкурсу за упис у средњу школу објављен је коначан списак са 28 дефицитарних занимања. То су пекари, месари, заваривачи, обућари, посластичари, техничар за металуршке технологије, оператер машинске обраде резањем, ауто-електричар, оператер основних грађевинских радова, полагач облога, столар, кувар, израђивач хемијских производа, индустријски кројач, модни кројач.
Списак чине и техничар за израду и одржавање алата, механичар моторних возила, индустријски механичар, монтер телекомуникационих мрежа, декоратер зидних површина, оператер за израду намештаја, трговац, конобар, оператер у прехрамбеној индустрији, возач моторних возила, галантериста коже, механичар текстилних машина, виниоградар- винар.
Сви они ће, без обзира да ли имају праксу у некој од компанија која сарађује са школом или не, добити по 5.000 динара месечно. Ту суму примаће девет месеци годишње.
Како Нова.рс сазнаје, исплата државне помоћи креће првог новембра, када ће средњошколци добити 15.000 динара (стипендије за септембар, октобар и новембар).
То је за Нова.рс потврдио Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.
„Тако би требало да буде. Ако лажем ја, онда лажу и мене. Шалу на страну, али тако је, очекује се исплата стипендије ђацима првог новембра. Та стипендија је веома значајна за децу јер су они мотивисани – ем зарађују, ем се школују. Много има дефицитарних занимања која су добро плаћена, али шта вреди када нема ђака да их уче. Ђаци који су завршили за завариваче, затим кувари, пекари, месари, сви су махом отишли у иностранство. Ретко ко је остао овде“, истиче Антић.
Зарада на пракси и до 35.000 динара
Осим „новца од државе“, средњошколци добијају и „плату“ од компанија код које обављају праксу. Укупан износ на месечном нивоу може да буде и до 35.000 динара.
„Они ученици који обављају праксу у некој компанији већ примају надокнаду од послодавца која може износити и до 30.000 динара, тако да њихова месечна примања могу да буду и до 35.000 динара. То је, дакле, надокнада од компаније онако како је предвиђено Законом о дуалном образовању – за сваки дан проведен на пракси добијају 70 одсто минималне цене рада по сату“, објашњава Антић.
Додаје да старији средњошколци имају више дана праксе, па ће тако добити и више новца.
„Старији разреди месечно приме око 30.000 динара. И ако додате ових 5.000 које даје држава, то је 35.000 укупно. Заиста леп подстицај за младог човека који паметно размишља и који своју будућност и те како може да учини лепом. Пазите, то су месечна примања једног средњошколца који иде у школу и обавља праксу за коју је плаћен. Можете да замислите, онда, који новац може да заради када заврши школу. Његова почетна плата је сигурно хиљаду евра, ако не и више“, наглашава он.
Смерови се гасе
Према подацима Привредне коморе Србије, тренутно су дефицитарна занимања у грађевинарству: вариоци, тесари, зидари, грађевински техничари, руковаоци грађевинским машинама.
У текстилној индустрији недостају шивачи, моделари одеће, моделари обуће, механичари текслних машина, а у трговини и угоститељству нема продаваца, месара, пекара, конобара, кувара, собарица и рецепционера.
Антић напомиње да су се поједини смерови у средњим школама трајно угасили.
„Нема више ђака који уче за стаклоресце. Такође, угасио се и кожарски смер, за обућара. То је и приметно јер када свратите у неку стаклорезачку или обућарску радњу, видите да ради старији човек. Угашена су поједина грађевинска занимања, као што је армирач, односно бетонирац. Неки ни не знају шта ради тај мајстор, а понајмање да зарађује добро. У почетку се на ове смерове пријавило по три-четири ђака, међутим и они одустану после месец-два и онда се одељење заувек угаси. А штета“, истиче Антић.
Многи ђаци који похађају средње стручне школе и упоредо обављају праксу у компанијама, већ се на неки начин сматрају запосленима у тим фирмама.
„Фирме те ђаке већ сматрају својим радницима, само чекају да заврше средњу школу. Ту се озбиљно ради, чак и суботом ако треба, дневница буде 3.500 динара“, наводи Антић.
У дефициту су и возачи камиона и аутобуса, столари, бравари, алатничари, аутомеханичари, аутолимари, фарбари, водоинсталатери.
„Нема више ни тапетара, фале и оператери на ЦНЦ машинама, механотроничари, електричари, машинбравари, бравари монтери, металостругари, металоглодачи, ливари… Много има дефицитарних занимања, зато се иде к томе да се деца мотивишу да уписују баш те дефицитарне смерове, а новац је сигурно добар корак“, сматра наш саговорник.
Привредна комора Србије објавила је још у октобру прошле године позив послодавцима да се укључе у програм дуалног образовања. Канцеларија за дуално образовање дефинише дефицитарна занимања на основу података Националне службе за запошљавање, као и податка о броју места за учење кроз рад по образовним профилима према предлогу плана за укључивање послодаваца у дуално образовање Привредне коморе Србије.
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Сања Радовановић Нова
