Саобраћајно предузеће Ласта обавестило је Београдску берзу да њен нето губитак на крају 2023. године износи 566 милиона динара, али да очекује далеко повољнији резултат на крају ове године, између осталог због конверзије власништва над земљиштем које је та компанија до сада само „користила“, пише портал Бизнис.рс.
Ласта је, наиме, Берзу обавестила да је већ завршила претварање права коришћења у право власништва над делом земљишта, а Бизнис.рс је кроз доступне податке утврдио да се, између осталих, ради о парцелама на адреси Аутопут Београд-Ниш број 4 у београдској општини Звездара, где се налази седиште Ласте.
У обавештењу Београдској берзи Ласта наводи да њен нето губитак од 566 милиона динара на крају 2023. године заправо указује на „тренд поправљања финансијске ситуације“ у компанији, с обзиром на то да је губитак на крају 2022. износио 919 милиона динара, али и објашњава зашто има оптимистична очекивања.
„Посебно напомињемо да је извршена конверзија дела земљишта Саобраћајног предузећа (СП) Ласта ад Београд, у кратком року у плану је вршење конверзије свог преосталог земљишта које користи наша компанија, што ће довести до књижења наведеног земљишта у пословним књигама нашег предузећа, односно до повећања имовине. На основу свега претходно наведеног, очекивања смо да ћемо на дан 31. децембра 2024. године имати позитиван финансијски резултат“, навела је Ласта у допису Београдској берзи.
Како је Бизнис.рс утврдио увидом у јавно доступна документа, конверзија из права коришћења у право својине је током 2023. извршена на 13 парцела катастарске општине Велики Мокри Луг, на адреси Аутопут Београд-Ниш број 4 у градској општини Звездара, где се налази седиште и погон Ласте.
Прошле године урадила је конверзију и на парцели у Ваљеву, у улици Хајдук Вељкова 2, где се иначе налази Ластина аутобуска станица.
У финансијском извештају за 2023. годину компанија ПКФ, која је извршила ревизију тог извештаја, ставила је резерву управо поводом процене вредности некретнина, постројења и опреме којима располаже Ласта, а која је на дан 31. децембра 2023. исказана у износу од 8,13 милијарди динара.
„Група је у току 2023. године добила решења од Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу из Београда и Дирекције за урбанизам, грађевинско земљиште, путеви и изградњу из Ваљева, којим је извршена конверзија земљишта из права коришћења у право својине без накнаде. Поменутим решењима Група је постала власник земљишта у Београду површине 48.265 квадрата и у Ваљеву површине 42.445 квадрата. Група приликом састављања консолидованих финансијских извештаја, није извршила укњижбу земљишта у својој пословној евиденцији, али је исту информацију обелоданила у Напоменама уз консолидоване финансијске извештаје за 2023. годину. На бази добијених информација, у току вршења ревизије нисмо могли да квантификујемо ефекте које ово питање може имати на предметне консолидоване финансијске извештаје“, навео је ПФК у резерви на мишљење о ревизији.
У Ластином обавештењу Београдској берзи истиче се да ће у наредном периоду кроз реализовање набавке потребних возила повећати своје пословне приходе, као и да ће бити спроведене мере у циљу смањивања трошкова, док се очекује и да ће књижење земљиштва по основу конверзије повећати имовину предузећа.
Чини се да је кључно питање да ли ће повећање вредности имовине Ласте утицати на кретање цене њеног капитала на Београдској берзи.
Потражња за њеним акцијама као да је утихнула пошто су своје пакете продали Град Београд и Смедерево, док је јуче на затварању трговања цена Ластине акције била 570 динара – више од историјског минимума од 550 динара из јуна прошле године, али мање од 650 динара, колико износи максимална цена по којој је капитал познатог саобраћајног предузећа продаван.
Град Београд је, иначе, своје акције продао по цени од 560 динара „Збирном рачуну“ у Ерсте банци иза кога, како су за Форбс изјављивали поједини синдикати, наводно стоји компанија Стрела Обреновац у власништву Мирослава Николића.
Стрела Обреновац, иначе, поседује удео од 60,26 одсто капитала у Ластиној ћерки-фирми Ластри.
У власничкој структури Ласте није било значајнијих промена од последње недеље марта, када је продато око 2.900 акција по просечној цени од 566 динара.
Највећи удео у капиталу поседује Акционарски фонд, и то 29,7 одсто, „Збирни рачун“ Ерсте банке поседује 16,72 одсто, док је на трећем месту Република Србија са 13,78 одсто капитала, а више од пет одсто акција имају и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање као и ПИО фонд РС.
Према Информатору предузећа, Ласта је емитовала 2.300.058 акција, док је 1.530.960 укључено на Опен Маркет Београдске берзе.
Foto N1
