У току претходне недеље грађане је шокирала одлука Врховног касационог суда који је пресудио да се банкама омогући да остварују провизију на трошкове обраде кредита, а исто се односи на наплату премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. У обе ситуације, банка има право на наплату трошкова уколико су они јасно наведени у уговору.
Оваква правна ситуација отворила је бројна питања, а адвокати су одлучили да своје захтеве каналишу на протесту.
„Грађани ће морати да плате банкама 90 милиона евра“
Адвокат Немања Ињац рекао је за Нова.рс да ће уколико се примене ове одредбе, грађани који су до сада тужили банке морати да јој исплате 90 милиона евра. Он је подвукао да овај правни став још увек није образложен.
„У случају примене овог противуставног и противзаконитог става, грађани који су тужили банке, њих око 200.000 биће дужни да банкама исплате око 90 милиона евра на име судских трошкова. У последње три године судска пракса потпуно је уједначена. Све пресуде су у корист грађана и све су засноване на ставу Врховног касационог суда из 2018. године, који је рекао да су банке незаконито наплаћивале трошкове обраде кредита“, рекао је адвокат за Нова.рс.
Nemanja Injac Foto: N1
Он додаје да се новом одлуком „потиру“ стотине хиљада пресуда које су до сада донете.
„ВКС који је и сам примењивао став из 2018. године и који је задужен да уједнацава судску праксу сада ради управо супротно и уноси раздор и хаос, потире сваку правну сигурност и гура сопствене грађане у пропаст, све у корист банака“, рекао је.
Он изјавио да су у опасности сви грађани, како они чији су поступци још увек у току, тако и они који су већ наплатили своја потраживања.
„Постоји увек могућност ВКС да одлучи по ревизији и поништи правосудну одлуку и да се поступак поново спроведе. У том случају ће банке добити спор“, рекао је адвокат и подсетио да грађани све више траже повраћај новца.
Ефектива: Више нема правне сигурности
Дејан Гавриловић из Ефективе рекао је за Нова.рс да је веома чудно што банке одједном имају право да наплаћују трошкове кредита, а да то нису имале 20 година.
“Од 2000. године, па све до данас, постоје бројна решења Врховног касационог суда према којима је каматна стопа једина цена по којој банке могу да зарађују и сви трошкови морају бити садржани у тој стопи. Још 2018. године, након одређеног броја тужби које су грађани поднели, суд је заузео конкретан став да банке немају право да наплаћују трошак обраде кредита, осим ако није таксативно навела шта тај трошак садржи”, рекао је Гавриловић за Нова.рс и додао:
„Пошто ниједна банка то није радила на адекватан начин, оне су често губиле спорове које су грађани повели против њих“, јасан је он.
Гавриловић истиче да су на основу става Врховног касационог суда грађани од 2018. године покренули више од 170.000 тужби против банака.
“Сада је неко, а претпостављамо да су то банке, јер су жестоко лобирале претходних месесци, одлучиле да додају још једну реченицу која каже да имају право да наплаћују трошак обраде кредита и да не морају да образложе структуру својих трошкова. Они једноставно тако само узимају новац и то велики проблем. Кажу вам узимамо два одсто И просто не наведу због чега се то ради. Исте оне судије које су пре неколико дана промениле свој став према овом питању су у претходне три године донеле преко 2.000 решења у којима потврђују тужбе клијената, тј банке немају право да наплаћују ове трошкове”, јасни је Гавриловић.
Из Ефективе поручују да не постоји сумња да је дошло те велике корупције.
“Сигурно корупција долази од стране банака, пронашли су линију да добију услугу од некога. Сећате се да су прошли пут три посланика владајуће коалиције затражила аутентично мишљење тумачења закона о облигационим односима. Сигуран сам да се они не разумеју у ову тематику, а они су баш тражили тумачење закона које се тиче банака. Мени делује да је у питању велика корупција”,рекао је Гавриловић и подвукао да оваква правна ситауција ствара огромну несигурност код грађана.
“Нема више правне сигурности, у шта ми да верујемо уколико се одредбе мењају из дана у дан. Судије су годинама радиле на један начин, а од четвтка њима је сугерисано да чиме на други начин”, закључио је Гавриловић.
Из Удружења банака поручили су да очекују да ће овог одлуком ВКС бити стављена тачна на један мучан период и за банка и клијенте.
“Врховни касациони суд је својим тумачењем дефинисао како судска пракса треба да изгледа за све текуће и будуће спорове, што ће омогућити да се заустави талас судских процеса између клијената и банака и да се њихов однос врати у стање здравог партнерства и сарадње, какав је једино и логичан”, рекли су из Удружења банака.
Они поручују да су банке исказале начелну спремност да у случају сваког повољног исхода спора, не наплаћују од друге стране (тужилаца) трошкове које су саме имале у вези вођења спора, као од стране која је изгубила спор, већ да ти трошкови остану на терет банке. Додају да они неће тужити другу страну у спору који је окончан.
“Предмети у којима је донета и извршена пресуда против банака, такође неће бити предмет било какве правне акције банака против клијената”, наведено је из Удружења банака.
Врховни касациони суд појашњава
„Поводом извештавања медија и оглашавања различитих струковних и неструковних асоцијација о допуни става и ставовима које је Врховни касациони суд усвојио на седници Грађанског одељења одржаној 16. септембра 2021. године, Општа седница Врховног касационог суда обавештава јавност да је Врховни касациони суд највиша судска инстанца у Србији, те да ставове заузима у складу са законом и Пословником о раду, да исти нису обавезујући, већ служе уједначавању судске праксе“, наводи се у саопштењу.
Како се додаје, са ставовима које је заузео Врховни касациони суд – „могуће је полемисати искључиво у законским оквирима“.
„Општа седница, коју чине све судије Врховног касационог суда, најоштрије осуђује потребу одређених интересних група да давањем сопственог тумчења обману јавност и политизују рад Врховног касационог суда“, наводи се у саопштењу ВКС.
Подсетимо, ВКС је прошле недеље усвојио допуну свог става из маја 2018. године, према којем су се судови до сада управљали када је реч о тужбама грађана против банака због наплате трошкова обраде кредита. Према тој допуни, банке имају право да наплаћују накнаде на име трошкова обраде кредита, без обавезе да наводе структуру и висину појединачних трошкова.
Данило Савић Нова
