80
В.Д. директорка Републичког фонда за здравствено осигурање, проф. др Сања Радојевић Шкодрић, отворила је на Палићу конференцију под називом „Од студента до медицинског стручњака“.
- Драге колегинице и колеге, драги моји студенти, како ми професори то волимо да кажемо, изузетна ми је част и задовољство што имам прилику да будем са вама и отворим ову конференцију. Посебно ми је задовољство што сам данас међу вама, младима, јер ви сте сада у годинама у којима и даље доминира искреност, оптимизам и нада – започела је свој говор проф. др Радојевић Шкодрић.
На панел дискусији „Жене у медицини“ заједно са в.д. директорком РФЗО учествовале су и в.д. директора КБЦ Бежанијска коса проф. др Марија Здравковић и проф. др Босиљка Ђукановић.
Директорка РФЗО истакла је да држава тежи томе да обезбеди специјализације и послове, чак и оним студентима који немају просек изнад девет.
- Као директорка РФЗО морам да кажем да држава интензивно ради на унапређењу квалитета и услова рада лекара. Већ шест година организујемо запошљавање најбољих дипломаца, са просеком преко 9. Трудићемо се убудуће да и они са просеком испод 9 добију своју прилику.
Овим поводом, огласио се и потпредседник Новог синдиката здравства, др Жељко Раниловић, и изнео низ оштрих критика на целокупни концепт конференције.
- Професорка најављује да ће се трудити да чак и они са просеком испод 9 добију посао. Када сам ја студирао, од 500 дипломаца једне генерације, само неколико изузетно вредних, посвећених и талентованих, имали су просек преко 9,0. Сви који имају просек преко 8,0 сматрани су изузетно успешним студентима, док су остали врло често падали на испитима, па и обнављали године, како би у довољној мери савладали теоретска знања и практичне вештине, дефинисане планом и програмом наставе, и тиме задовољили потребне критеријуме за упис у наредну годину. Недавно смо имали запошљавање 100 најбољих. Од њих 100, сви су имали просек оцена преко 9,0. Па да ли је то реално знање, или инфлација оцена, и да ли њихове оцене могу да се упореде са нашим оценама, па и са оценама професорке Шкодрић? Професорка нам на овај начин јасно ставља до знања да живимо у времену вредносног суноврата, где се дезавуишу ауторитет и узвишеност рада, труда и посвећености, обезвређује знање, а промовише сналажљивост и површност. Ако у студијском програму, који траје 6 година, ви имате преко 100 доктора медицине, чији је распон оцена између 9 и 10, то је веома узнемирујућ податак, и крајње време да се неко озбиљно позабави објективношћу таквог оцењивања.
Ако доктор медицине са просеком 8,99 мора да чека да ли ће држава наћи неки модел, да се и њему, који је очигледно, залутао у ову професију, помогне на неки начин, и пронађе негде неки посао, поставља се питање да ли је тренутни систем импотентан да објективизује нечији рад и залагање током школовања, и да ли желе да нам кажу да ће убудуће заиста друга децимала у просечној оцени бити одлучујући фактор ко ће добити посао а ко не, и ко може на специјализацију а ко не, или се можда нека друга порука ту крије?
Пријекат „100 најбољих“ је заиста био добра замисао да се нечији рад награди, али је за неколико година пројекта, дошло до огромне инфлације оцена. Немојте да се изненадите, ако са улице свратите у тоалет факултета, па неко приђе и затражи вам индекс да вам упише десетку!
У свему овом, прилично боде очи, сада већ традиционална српска титула В.Д. директора, са којом многи отварају престижне конференције, а која је у супротности са чланом 52. Закона о јавним предузећима, по којем вршилац дужности може бити на тој функцији најдуже годину дана, и да исто лице не може поново бити именовано за вршиоца дужности директора.
Порука која се шаље младим, тек стасалим интелектуалцима, на конференцијама које отварају руководиоци најзначајнијих институција, који током својих мандата активно учествују у политичким кампањама, и на својим званичним профилима на друштвеним мрежама истичу политичко-пропагандне материјале, што је у сукобу интереса, врло је јасна и недвосмислена: „Срушићемо вам све идеале на време, да вам касније нешто нормално не падне на памет, јер се мртви коњи не кују, него се раскивају.“ завршава др Раниловић.
