Српска православна црква и њени верници три недеље пре најрадоснијег од свих празника Рођења Господа Исуса Христа прослављају празник Детињци – дан посвећен деци, када по српском обичају рано ујутру децу „везују“ родитељи, а она се „дреше“, а најбоље се „дреше“ својом послушношћу и највећим поклоном од свих – љубављу.
Празник Детињци, после којих следе празници Материце и Оци, је типично српска светковина, као и Крсна Слава, којом се симболично припрема за Божић, јер нас је Христос помирио са Богом и љубављу нас је „одрешио“ од наших грехова, за које бејасмо „везани“.
„Везивање“ и „дрешење“ превазилази уске оквире породице и шири се на рођаке, пријатеље и све познанике, и тиме се шири порука љубави пред Божић.
Обичај је био међу богатијим да на овај дан одлазе у домове за незбринуту децу и да их „везују“, али како она немају поклон да дају, по обичају неки симболични, који би припремила као и остала деца за своје родитеље, имућнији би њима донели поклоне и тако их и „одрешили“, давајући им и преко потребну пажњу и љубав.
Детињци, као типично српска прослава, има своје корене и у посети три мудраца рођењу Исуса Христа у пећињи и њиховом даривању маленог Христа смирном, тамјаном и златом, али и у прослави саме породице, јер су две недеље пре Божића и једна недеља после Божића у црквеним службама посвећене Праоцима, Оцима и Богооцима. У Недељу Праотаца, када Срби празнију Материце, на службама се помињу родоначелници од Адама до Јосифа, за кога су Девицу Марију удали, и сви пророци који су проповедали о Христу од Самуила до Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља. У Недељу Отаца, када Срби празнују Оце, на служби се помињу Исусови преци по телу, а у Недељу Богоотаца, после Божића, помиње се Праведни Јосиф, за кога Богомајка беше удата и цар Давид, као директни предак Исуса Христа.
Предбожићни празници су посвећени породици и сећању на претке, тако су и у народном календару уписани као празници Детињци, као сећање на сву Свету српску децу, Оци, као празник свих Светих српских отаца, а у средини су Материце, у сећање на све Свете српске мајке, јер је мајка веза и „да није мајке, ни света не би било“.
