Највећа примања у Београду у 2016. години имали су запослени у општини Сурчин, а најмања радници у Младеновцу и Сопоту.
Просечна бруто плата у најмлађој београдској општини, Сурчину, лане је износила 113.462 динара, чак два и по пута више него што су имали на располагању Младеновчани – 44.370.
Челна позиција Сурчинаца није изненађење, јер је ова општина често прва и у целој Србији захваљујући предузећима попут Аеродрома “Никола Тесла”, “Ер Србије”, “Пепсија”, док је на другој страни у Младеновцу индустрија поприлично уништена и осиромашена.
Добрим платама после Сурчинаца могу да се похвале и општине Нови Београд и Лазаревац, чији бруто просек пребацује границу од 90.000 динара. Насупрот њима, у групи сиромашних уз Младеновчане су и становници мањих приградских локалних самоуправа попут Сопота, Гроцке и Барајева.
Лазаревчани за високе плате могу да захвале “Колубари” пошто на својој општини имају чак 8.705 људи који су регистровани да се баве рударством, са просеком бруто зараде од 114.646 динара. Интересантно је, међутим, да у Земуну има 13 особа у овом сектору и то са месечним примањима од 170.804 динара!
Најплаћенији у 2016. били су радници у сектору информисања и комуникација, где се на Новом Београду просечно зарађивало (бруто) 228.583 динара, а у Земуну 158.990. Новобеограђанима је исплатива била и прерађивачка индустрија са просеком од 139.608, док је Обреновац високим платама могао да захвали пре свега Термоелектрани “Никола Тесла”, односно сектору снабдевања електричном енергијом где имају 2.027 запослених радника са просеком од 136.414 динара.
