Пораст насиља у друштву, поготово међу младима, одавно је упалио све аларме. Само у протеклих десет дана сведоци смо стравичних случајева који су узнемирли бројне грађане – пребијање брачног пара на сплаву, младићу избили зубе усред града, децу, која су шетала, ранили из ваздушних пушака… Криминолог Добривоје Радовановић у разговору за Нова.рс наводи да не смемо окретати главу на насиље, али и да су службе у обавези да на свако насиље реагују одмах.
У претходних десет дана у Србији су се догодила бројни напади. Најпре се минулог викенда у Лесковцу догодило рањавање супружника С.С. (54) и Д.С. (53), када је на њих у селу Доња Јајна насрнуо комшија. У Новом Пазару повређен је школарац на кога је насрнула група младића, док је у Нишу мајка ножем напала ћерку (6) и посекла је три пута по леђима. У Београду је дечак погођен из ваздушне пушке у Сарајевској улици.
У суботу је дошло и до напада на докторку С. Д. (39) коју су, заједно са супругом, претукли радници обезбеђења једне познате београдске кафане на Новом Београду. Током викенда је било и бројних сукоба међу младима, коришћени су и ножеви, а насиље је кулминирало у недељу убиством Ђорђа Мијатовића (37), брата потпредседника Владе Федерације БиХ и министра развоја и предузетништва Војина Мијатовића. Њега су претукла двојица малолетника Ф. Б. (16) и Н.З. (17) и задобио је тешке повреде услед којих је преминуо.
Почетак недеље није много заостајао за викендом. Мушкарац из Богатића ножем је избо оца и мајку након свађе, а на Карабурми је мушкарац рањен од стране власника једног кафића. И наредних дана су стизале црне вести, а у уторак се догодило стравично убиство у Сјеници – Л. А. А. (39) је убила свекрву ножем.
У претходних неколико дана догодило се још једно упуцавање из ваздушне пушке, а рањена је 15-годишња девојчица на Калемегдану. Такође, један младић је претучен на сплаву, док је другог (18) група тинејџера пребила на Цветном тргу и избила му зубе. Крајем недеље догодио се и напад на новинара Радара Вука Цвијића, кога је из чиста мира на улици ударио директор “Српског телеграфа” Милан Лађевић.
Стиче се утисак да никада више насиља није било на улицама, а криминолог Радовановић за Нова.рс истиче да док ћутимо и окрећемо главу на другу страну – насиље пролази и расте.
„Нема оправдања за некоришћење овлашћења државних органа, непоступање и неизрицање мера. Насиље смо дуго гајили и гледали на то готово као на нешто нормално, а насилнике и криминалце називали смо жестоким, опасним момцима, док су институције у међувремену изгубиле ауторитет и значај. Наши правосудни системи реагују ретроактивно, прво се нешто деси па имамо реакцију, али одређене службе могу да реагују, на њих треба апеловати, оне могу превентивно да одлучују“, каже Радовановић.
За спречавање насиља на нивоу друштва потребне су јаке социјалне службе.
„Статистика кретања насиља у друштву показује да она одређени период расте, па стагнира или пада, па опет расте. Насиље никада не иде као равна линија. Да ли ће да порасте или почети да пада често зависи од околности које ми не можемо контролисати. Међутим, постоје фактори које поспешују тај раст. Нема ниједне сфере живота у којој не влада насиље и агресивно понашање, а разлози су бројни. Сиромаштво, безнађе, стес, страх, пропаганда коју врше припадници насилних група као што су навијачке или криминалне групе“, наводи некадашњи директор Института за криминолошка и социолошка истраживања, и додаје:
„Имамо факторе које константно делују на пораст насиља, који су врло јаки као општа етиологија насиља. То су малолетничке групе које чине кривична дела, субкултура насиља где царују шунд и примитивизам и четврти је политика. Такође, насиље које је свакодневно присутно на националним фреквенцијама, али и коришћење криминалних организација и навијачких група, као што је опште познато да је политика у Србији користила те групе, затим препуцавања преко средстава јавних информисања. То су све фактори који утичу на пораст насиља“, каже наш саговорник.
Насиље је немогуће зауставити, али је могуће контролисати дешавања, каже Радовановић.
„Морају се кажњавати сваки видови насиља, не може се делимично кажњавати поједина врста и појединци. Не може правосудни систем или органи безбедности да на једну врсту насиља толеришу и негују, а у другим друштвеним круговима или насиља санкционишу. Уколико се о томе не поведе рачуна може доћи до грађанског рата“, истиче наш саговорник.
Радовановић каже да нема насиља без агресивности као особине личности и управо су неопходне мере превенције како би се та агресивност и бес редуковали, поготову код младих.
„Недостају нам мере превенције, почев од ученика од 10 до 15 година, код којих је могуће дијагностификовати облике психопатије. Она се јако може открити али са њима нико неће да ради. Да имамо превенцију – да се редукују бес и агресивност, уређене односе у породици, социјалну заштиту која може и зна да решава проблема онда бисмо имали много мање напада“, наводи он.
Такође, наш саговорник наводи и да медији морају пажљивије да третирају насиље у заједници, јер се често прелази граница, те се слике насиља читаоцима и гледаоцима намећу као нормалну ствар.
“Свет се развија у том правцу да медији имају велики утицај на свест људи, родитељи постају немоћни, институције некад не одраде добро свој посао и онда имамо такве случајеве. Свакако је узрок проблема много комплекснији, а то су поремећени друштвени односи“, закључио је наш саговорник.
Foto: Shutterstock
Алекса Момчиловић НОва
