– Око 75% физички злостављане деце је млађе од три године. Процентуално су нешто више заступљена превремено рођена и прворођена деца, као и дечаци у односу на девојчице. Повређивању су нарочито изложена усвојена деца, хронично болесна деца или деца са сметњама у развоју, објашњавају стручњаци.
Деци повреду могу да нанесу они који су у њиховој близини, особе од поверења, најчешће родитељ или старатељ. Насиље унутар куће чини око 75% од укупног броја случајева.
Седамдесетих година XX века постојао је стереотип самохране мајке која живи у лошим социоекономским условима.
Временом се испоставило да је феномен злостављања присутан у свим срединама, без обзира на ниво образовања, социоекономски статус или националну припадност.
Мада волимо да верујемо да је Србија спасена насиља у породици над супружницима, као и насиља над децом, и да је то нешто што се дешава искључиво у америчким филмовима – истина је другачија. У Србији је злостављање и те како присутно, што физичко и емотивно, тако и сексуално.
Око 75% физички злостављане деце је млађе од три године. Процентуално су нешто више заступљена превремено рођена и прворођена деца, као и дечаци у односу на девојчице.
Повређивању су нарочито изложена усвојена деца, затим хронично болесна деца или деца са сметњама у развоју (нпр. деца са церебралном парализом, Дауновим синдромом, аутизмом, мишићним дистрофијама, слабовида или слепа деца и деца оштећеног слуха).
У породицама у којима је мајка физички злостављана, злостављању је такође изложено између 20 и 100% деце.
Стручњаци објашњавају да чак тридесет процената деце доживи поновно повређивање, а могућност смртног повређивања износи 5%, јер је интензитет при поновном злостављању израженији.
Што је дете млађе, интензитет повреде је већи, а према томе и смртност деце. Код деце млађе од 3 године, а поготову у току прве године, честе су повреде главе и унутрашњих паренхиматозних органа (код ових повреда прогноза је по правилу лошија, а смртност већа).
– Највидљивији знаци НАИ повреда јесу повреде коже и видљивих слузокожа, па их зато треба детаљно потражити. Дете се мора потпуно скинути и преглед се мора обавити према правилима. Проблем настаје када треба да проценимо је ли повреда коже настала случајно или није – прича за наш портал члан медицинског особља једне београдске болнице и објашњава
– Петехијална крвављења (ситна тачкаста црвенкаста крвављења у кожи) могу указивати на покушај гушења и протресања код синдрома протресеног детета (Схакен Бабy Сyндроме – СБС).
НАИ повреда је или главни или други по реду узрочник смртности деце, а сигурно је главни узрок смртности код деце млађе од 5 година.
– Модрице, које су честе код деце, поготову код малог детета које тек проходава, јављају се на потколеницама, натколеницама и подлактицама. Модрице које обликом подсећају на шаку, каиш, отиске прстију, као и симетричне и вишеструке модрице указују на НАИ повреде. За НАИ повреде су веома специфичне модрице настале на нетипичним местима.
Такве су модрице на лицу, модрице око ока и ува, модрице на врату и на врху рамена, на унутрашњој страни надлактице и натколенице опекотине оцртавају облик предмета којим је нанета повреда, а најчешће су то цигарета или усијани метал.
Када се дете случајно повреди врелом течношћу, оно рефлексно покушава да се помери од узрочника. Повреде остављају по кожи разливене опаротине нејасног руба.
Уколико се опаротина намерно нанесе, дејство топлоте је дуготрајније. Код такве врсте опаротина јасна је граница повређеног и здравог дела коже. Механизам настанка је потапање делова тела у врелу воду, а типична места су шаке, стопала и глутеална регија (гуза детета).
– Уједне ране могу да се јаве у два облика. Први тип представљају изоловани трагови зуба по кожи који указују само на ујед. Други тип су трагови зуба са придруженом модрицом насталом сисањем коже. Овај механизам указује на компоненту сексуалног злостављања. Повреда френулума горње усне може настати случајно, али и као последица гушења детета шаком.
Треба мислити и на случајно настале повреде, као и на болести са измењеним коагулационим статусом (тромбоцитопеније, хемофилије).
Повреде главе су главни узрок смрти деце: 40–50% свих злостављаних пацијената има повреде главе, а око 80% смртних исхода услед НАИ повреда настаје због повреде главе.
– Окидач за настанак повреде представља плач детета. Око 6% родитеља деце млађе од 6 месеци потврдило је да је гушило, ударало или протресло своје дете због плача. Повреда може да буде нанета ударцем неким предметом о главу детета или ударцем главе детета о неки предмет.
Код малог детета су величина и тежина главе у односу на тело знатно већи него код старије деце и одраслих, па приликом протресања глава чини замајац који доводи до озбиљних повреда.
– Клинички знаци могу бити од умерених до тешких и понекад их није лако препознати, поготово што су спољашње повреде минималне. Треба тражити отиске прстију по грудном кошу, који би могли указати на стисак при протресању детета.
Како пише Приручник за примену Посебног протокола система здравствене заштите за заштиту деце од злостављања и занемаривања, повреде коштано-зглобног система су чест налаз НАИ повреда, било као једини знак било удружене са другим повредама. Учесталост НАИ повреда је велика, а једино је пад чешћи узрочник прелома у дечјем узрасту. Што је дете млађе, већа је вероватноћа да је прелом настао као последица НАИ повреде.
– Сваки прелом код малог детета које не пузи или не хода буди сумњу на злостављање. У сваком случају треба мислити и на болести и стања код којих су преломи чест знак. Међу малигним болестима, до нетипичних прелома могу довести леукемије и метастазе тумора, често неуробластома.
Објшањено нам је да је механизам настанка повреда трбуха најчешће ударац песницом у трбух. Због релативне слабости мишића трбушног зида, сила дејства се преноси на унутрашње органе и доводи до њиховог повређивања. Врло су честе повреде грудног коша, преломи ребара и кључне кости, као и контузије плућа. Модрице по кожи могу, али не морају да буду пратећи знак повреда трбуха.
– Најчешће се дешавају повреде јетре и слезине, у преко 50% случајева, а у мањем проценту панкреаса, бубрега или надбубрежне жлезде. Статистички је веома значајан већи проценат оперисаних пацијената који су имали повреду трбуха (45%) од оних без повреде трбуха (6%). Стопа смртности код ових повреда се креће чак и до 50% хоспитализоване деце – закључују лекари.
Имајући у виду да се већина повреда наноси с намером и да је унапред смишљена, треба очекивати неистине, полуистине и измењен став родитеља према озбиљности повреда детета, сложила су се стручна лица.
(Е.Ц.Телеграф)
