Тог 13. марта 2015. страдали су пилоти Омер Мехић и Милован Ђукарић, механичари-летачи Небојша Драјић и Иван Миладиновић, два здравствена радника из Новог Пазара – анестезиолог Џевад Љајић и медицински техничар Мирослав Веселиновић, као и беба из породице Адемовић, стара неколико дана.
“Покушавамо да на овај начин отргнемо од заборава жртву наших колега, који су страдали при извршењу задатка. Ми на овим просторима имамо традицију да да многи људи постају хероји у свом животу, али нажалост имамо и традицију заборава тих хероја”, изјавио је пензионисани заставник прве класе – летач Саша Јовановић, колега страдале посаде.
Циљ обележавања је, како је истакао, да се истовремено јавности и онима који доносе одлуке упути апел да је дошло време да страдала посада добије заслужену спомен-плочу на Команди ваздухопловства или на месту пада хеликоптера.
Указујући да се протеклих година нико од представника војске или Министарства одбране није појавио да макар положи венац на месту пада хеликоптера, Јовановић је констатовао да се држава, нажалост, до данас није тога сетила, а стиче се и утисак као да покушава да ту трагедију прекрије заборав.
“Данас смо на месту где се њихова прича завршила, али време показује да ова прича тек почиње. После шест година прича и даље траје, није завршена, завршиће се тек када буде подигнута спомен-плоча, споменик посади, и кад, наравно, буду – напокон – проглашени они који су криви за овај удес”, поручио је Јовановић.
Он је указао да је увек прво питање које се намеће зашто су те вечери полити морали да полете на задатак који не може да се обави.
“И то је морао да зна неко у ланцу одлучивања, и да не доведе у ситуацију вођу посаде Мехића да он мора да одлучује. Јер ниједан човек, ниједан пилот, неће у моменту кад га неко пита да треба да спаси дете, одговорити негативно, нагласио је Јовановић.
Много отворених питања
Како је објаснио, није требало ни да дође до тога да мајор Мехић мора да одлучује, а друго питање је зашто је инсистирано на слетању на Сурчин, рејон где нису никада слетал.
„Много је питања отворених, а ни на једно, нажалост, није одговорено, нити је решено после шест година“, констатовао је Јовановић
Генерал-пилот у пензији Срето Малиновић кратко је навео да је све што је имао да каже о тој трагедији већ изговарао у претходних шест година.
Овде сам данас са својим колегама да се подсетимо на тај трагичан догађај, одамо пошту нашим колегама и да, пре свега, подржимо иницијативу да се неким спомен-обележјем ода почаст оном што су Омер и његова посада учинили. То не би био спомен само њиховом делу, него и опомена свима онима који носе униформу и руководе сложеним системима у војсци и држави како и не треба и како треба да се поступа, рекао је Малиновић.
Обележавању годишњице пада хеликоптера и погибије посаде присуствовало је 13 њихових пензионисаних колега, који су запалили свеће, уз поштовање мера против коронавируса.
До несреће је дошло када су медицински радници покушали да животно угрожену бебу из Новог Пазара превезу у Краљево, али је санитет због одрона остао заглављен на путу код Рашке. Тада је донета одлука да се транспорт изврши војним хеликоптером.
Медицински транспорт бебе иницирао је министар здравља Златибор Лончар, а војну акцију тадашњи министар одбране Братислав Гашић.
Супротно покушајима замене теза појединих представника власти, није се доводило у питање да су сви у ланцу имали исту намеру – да спасу живот детета. Чињеница је, међутим, да је реч о војном лету који је морао да има своја правила, строго прописан ланац команде и организације. До данас нису отклоњене сумње да су правила прекршена.
Више тужилаштво је у саопштењу о резултатима предистражног поступка навело да Комисија за основно испитивање удеса и Комисија за испитивање ванредног догађаја нису утврдиле да је ово дело изведено из нехата или са умишљајем.
У предистражном поступку установљено је и да је у ланцу командовања било пропуста, али да они немају кривично правну тежину, већ евентуално дисциплинску.
Нека од питања која су остала без јасног одговора између осталог су и због чега је хеликоптер, упркос сложеним метеоролошким условима, покушао слетање на београдски цивилни аеродром, а не на војни аеродром у Батајници или хелиодром код Војномедицинске академије на Бањици, ко је одлучио да се лети за Београд, а не за Крагујевац, Ниш или Краљево.
Додатну полемику у јавности је изазвала вест коју је објавила агенција Бета, а која је изазвала сумњу да је постојала намера да се акција искористи и за политичку промоцију. Вест да је хеликоптер безбедно слетео, да га је сачекао министар здравља, а да су целу акцију организовали он и министар одбране првобитно је објавила Бета, потом су пренели бројни портали, који су убрзо обрисали ову вест. Међутим, поједини листови нису успели да реагују и у издањима од следећег дана нашла се и објава о успешној акцији. И Гашић и Лончар су негирали намеру да акцију спасавања бебе искористе и за медијску промоцију.
