Возач ГСП „Београд“ С. К. о инциденту у којем је повређен једанаестогодишњи дечак: Изашли смо из аутобуса, није било нигде никог
ОКА нисам склопио сву ноћ. За 30 година стажа никад нисам имао удес, а онда су ме преко ноћи прогласили одговорним за незгоду у којој је повређен једанаестогодишњи дечак. Под великим сам стресом. Жао ми је детета, али нисам крив – узнемирен и потресен неистинама, које како каже, чита о себи и инциденту који се догодио у петак док је возио смену на линији 25, прича возач ГСП „Београд“ С. К.
– Прво ме је у уторак после подне позвао полицијски инспектор, потом заменик директора, па шеф саобраћаја у ГСП. Тако сам и сазнао да сам окривљен за незгоду у којој је повређено дете. Од свега што су неки медији навели, истина је само да радим на линији 25 – каже С. К.
И прича ту почиње…
– Кренуо сам из Кумодража у 16.03, тако да се време када се инцидент догодио поклапа. Возио сам Улицом браће Јерковић, стао на станицу Црвени солитер, примио путнике, погледао у ретровизор, пошто није било никога, затворио врата и кренуо. Тек што сам одмакао неколико десетина метара, чуо сам танак дечји глас: „Стани, стани, стани!“ Успорио сам да бих безбедно стао у страну коловоза и отворио врата. Истрчале су две девојчице. Затворио сам опет врата и наставио 20-30 метара, али ме је копкало зашто су истрчале. Окренуо сам се и питао путнике шта се дешава, помислио сам да их није неко напао. Неко ми је од путника из позадине довикнуо: „Ударио си дете.“
Тада је зауставио возило, устао и кренуо кроз аутобус до задње платформе. Путник који је седео на задњем седишту рекао му је да је при изласку са станице чуо туп ударац у бочни део аутобуса, али да ништа и никог није видео.
– Отворио сам сва врата, изашли су и путници, гледали смо да ли има каквих трагова. Нисмо нашли ни крв, ни обрисе на прашини. Погледао сам низ улицу, није било никога. Ни дечака, нити девојчица. Питао сам путнике јел’ хоће неко од њих да ми буде сведок, нико се није јављао, сем тог једног човека. Разменили смо телефоне и одлучио сам да наставим са сменом. То је све што знам о том инциденту.
Сведок му је испричао да су две девојчице утрчале у аутобус пред кретање, те да их је можда дечак јурио и ударио у већ затворена врата.
– Ја то, међутим, не знам, нисам чуо, нити видео. Нашао сам се у небраном грожђу. Црна врана. Ни крив, ни дужан – говори С. К. док му се капци боре да задрже сузе.
ПОВРЕЂЕНИ ДЕЧАК НАПУСТИО БОЛНИЦУ
Владан Крстовић, отац повређеног дечака, потврдио је да је малишан јуче отпуштен са Института за мајку и дете.
– Милутин је стабилније. Има још видљивих модрица, али је добро. Иде набоље. Присутна је и нека врста страха код њега…
Отац тврди да је након доласка у Ургентни центар њему пришао полицајац и питао га шта се догодило.
– Рекао сам му да не знам шта се тачно десило и да су ми комшије рекле да је мог малог дечака ударио аутобус. Узео ми је све податке, али и име детета. Верујем да је сачинио записник. Да ли је после јављено у ГСП „Београд“ или не, то стварно не знам.
Возач С. К. испричао је за „Новости“ своје виђење догађаја
НИЈЕ ИСТИНА ДА САМ ПОБЕГАО
Гутајући „кнедле“ С. К. децидирано тврди:
– Није истина да сам побегао, нити да сам истерао путнике. Да је тако, па не бих наставио нормално да радим, отишао до Карабурме, вратио се поново у Кумодраж и потом се искључио у гаражу, празан. Да сам видео дете да лежи или било какав траг, чекао бих полицију.
ГСП: БЕЗ МРЉЕ ЗА 30 ГОДИНА За возача С. К. у ГСП „Београд“ имају само речи хвале. Кажу да је примеран радник, који за 30 година каријере није имао ниједну мрљу у досијеу. И сам каже да за све то време никада није имао удес. Радио је у погону „Космај“, а сада у „Карабурми“. „Обишао“ је многе линије, најдуже се задржао на 48. Остало му је још неколико година до пензије. Представнике ГСП о инциденту нису обавестили ни отац, ни лекари, ни МУП. Све су сазнали из медија.
Н. ВУКИЋ Новости
