Очајни сте? Пакујете кофере? Вртите главом у неверици? Не брините. И ја сам исто радио. Једино што нисам паковао кофере. Тек кад сам погледао цифре, рекао сам да сам – засигурно – био у праву.
Хајде сад мало хладне главе, да се позабавимо математиком. Из овог једноставног сабирања видећете зашто кажем да су ови избори означили почетак краја Српске напредне странке.
Када погледате процентуално колико је ко освојио гласова (све са случајевима крађе који су документовани видео снимцима), с правом вас подиђе језа. И мене је подишла синоћ, када су саопштени први резултати.
Избори на којима је СНС развалио, масакрирао, десетковао, убио, понизио – како год опозицију, били су избори 2014. То су избори које ће Александар Вучић памтити док је жив: Као зенит своје моћи и свог статуса полубожанства.
На тим изборима, странка Александра Вучића са његовим коалиционим партнерима однела је 158 посланичких места. Од тога је СНС носила 131 посланика, Љајићев СДПС 10 фотеља у Народној скупштини, Нова Србија 6, СПО – ДХСС 5, Покрет социјалиста 3, Карићев Покрет снага Србије 2, Уједињена сељачка странка 1, Бошњачка народна странка 1 мандат.
На недељним изборима, странка Александра Вучића је са својим коалиционим партнерима освојила 130 или 131 посланичко место. Од тог броја треба издвојити мандате Љајићевог СДПС-а, Кркобабићевих пензионера гладних власти, ништа мање алавих Јулинових социјалиста, СПО-а, Српске народне партије Ненада Поповића који је унео свеж капитал у коалицију, Покрета снага Србије и „Самосталног“ ДСС-а. Уједињена сељачка странка и Марјан Ристичевић су се утопили у СНС у међувремену.
Разлика је, дакле јасна: 27 (или 28) посланика мање за Вучићеву „напредну“ опцију.
Зато је био кисео. Зато није наздрављао. Зато се нису грлили, певали, играли коло и скандирали. Зато ни напредњаци по Србији нису били превише весели: „Генералштаб“ је војсци гласача наредио да се пребаци 50 одсто у свим срединама. У многим срединама – јединице на терену ни изблиза нису испуниле задатак.
А ИВИЦА? БЕЗ МАРИЦЕ?
Вучићев дојучерашњи (а можда и будући) коалициони партнер, СПС на изборима 2014 освојио је 44 посланичка места. Од тога, Дачићевцима је отишло 25 мандата, ПУПС-у 12, а Јединственој Србији – 7 фотеља у здању Народне скупштине.
На изборима одржаним у недељу, коалиција СПС – ЈС освојила је 30 посланичких места. 14 мање него прошли пут.
Зато је Велики Вођа био кисео. Зато је и Дачић био кисео.
Великом Вођи поново треба Дачић. А Дачић је свестан да ће, ако поново потпише коалициони споразум са Великим Вођом – странку осудити на другу политичку смрт, из које ће се много теже реинкарнирати него прошлог пута.
Дачић је био кисео и зато што зна да ће му странка тешко издржати финансијски удар који ће се силином цунамија устремити уколико одлучи да буде опозиција.
ДАЈ ВУКУ ДА СЕ ВУКУЈЕМО
Друга опција за Александра Вучића једнако је неповољна. Радикали. Иако се повремено чује како једни с другима никако не могу, политички отац Великог Вође у недељу увече је врло помирљиво говорио о резултатима.
Зли језици (да ли баш зли?) били би склони да кажу како су Свпски вадикали спвемни да буду коалициони партнер са својих двадесетак посланика.
Објективно, то би шокирало европску администрацију. Барем декларативно. Јер знате, није проблем када имате посланике проусташке провинијенције у Бриселу, али је невиђени проблем ако би шовиниста и ултрадесничар дошао из Београда. Нарочито после сапунске хашке опере.
Био би то алиби да нам се каже „Е, не може се у ЕУ“.
Али би показало (и доказало) још једном да је на политичком небу Србије – све могуће. Уосталом, у Европском парламенту има странака које су толико десно оријентисане да је Војвода од Лисовића за њихове лидере тек надркана појава и ништа више.
КО ТРЕБА ДА СЛАВИ, А КО ДА СТАВЉА КАТАНАЦ
Што се тиче странака, највише разлога за задовољство у овом тренутку треба да имају припадници покрета Доста је било. Да се не лажемо: За две године са минималним улагањима и ултра-упорним активистима, без икакве полазне тачке, без упоришта у Скупштини Србије – до шест одсто гласова…
Управо припадници ДЈБ имају и највише разлога за незадовољство, јер су на неким местима, како говоре извештаји, баш они прилично покрадени, што се види у неким великим градовима.
Чланство ДС-а (и коалиције) и оног другог ДС-а (Борисовог, са Чедом и Чанком) треба да слави на сва звона што су ушли у републички парламент. Крајње је време да те политичке групације озбиљно изанализирају промашаје и катастрофалан имиџ њихових лидера, који је угрозио опстанак ових странака на политичкој сцени Србије, али и да можда први пут искрено кажу – време је да „велики играчи“ буду смењени. Пре четири године казнили су их бели листићи. Пре непуне две године казнили су их сопствени чланови. Сада их је казнио ДЈБ.
Много разлога за славље има и у коалицији Двери – ДСС. После свих издвајања и прелетања, цепања чланства и једне и друге странке, успели су да згазе на црту од пет одсто.
Ипак, неко на политичком небу Србије треба да стави и катанац.
ЦеСИД. Због своје улоге у манипулацијама током изборне ноћи.
ШТА САД?
Ништа. Спремајте се за следеће изборе. По мојој процени, као што већ рекох, они ће бити одржани до краја 2017. На њима ће левица коначно имати за кога да гласа. А десница – нека се пази. На тим изборима СНС ће бити на рубу пропасти. Будите сигурни у то.
