Члан Председништва Српске напредне странке (СНС) Александар Мартиновић позвао је све Србе избегле из Хрватске да на предстојећим изборима у Београду гласају за изборну листу „Александар Вучић – зато што волимо Београд“ јер, како каже, само победа те листе гарантује њихову бољу интеграцију у друштво и заштиту њихових права.
На том скупу су говорили и представници удружења избеглих Срба Милан Жунић и Ненад Абрамовић, који су позвали своје чланове да своје поверење на изборима поклоне листи окупљеној око СНС.
Август 1995 године и избегличка колона
- година, осми месец. У Србији влада Милошевић, Шешељ, Вучић. Мање више, власт иста као данас.
Последња нада да Срби остану у Хрватској пропала је. Више стотина хиљада избеглица кренуло је ка Србији. На челу колоне ИМТ модел тактора, регистарских ознака „Сисак 5406“. На приколици прекривеној најлоном седе чланови породице Абрамовић. За воланом Ненад Абрамовић који је данас насељен у Калуђерици.
-Овај трактор нас је спасао – прича Ненад. – У њему сам возио оца Милана, мајку Анку, брата Драгана и тетку Миљу. И оно што је, на брзину, могло да се спакује у завежљај. Није нас издао шест дана и ноћи. Од Старог Села на Банији до граничног прелаза код Малог Зворника где смо ушли у мајку Србију. Зато га, ево, више од 20 година чувам у гаражи у Калуђерици где смо се после „Олује“ скућили. Никад га нећу продати, јер је исправан и храни ме и дан-данас.
И две деценије после погрома, Ненад памти све детаље тог несрећног путовања. Бомбардовања колоне, јауке, сузе, страх на лицима људи… Жеђ, глад…
– Тако исцрпљене и очајне пригрлио нас је народ у Мачви, пре свега у Шапцу и Богатићу – наставља Ненад. – Дочекали су нас као рођену браћу. Давали нам храну, воду, преноћиште. Памтићу то Мачванима док сам жив. Како год да смо се касније снашли, тај братски загрљај у Мачви, био је пресудан. Охрабрио нас је, подржао… Значио је да нисмо пуштени низ воду, да смо у својој матици Србији.
У дугој колони, иза Ненадовог трактора корачао је народ. Неки су ушли и у аутобусе. Баш као и тих црних, тешких августовских дана. Корачали су од Цркве Светог Марка до Сава центра. Тихо. Поносно. У мислима са око 2.000 Срба који нису успели. Који нису стигли до Србије…
Божић 2016. Године.
Ненад Абрамовић оштро критикује локални СНС називајући их безбожницима.
-Ваша Светости, нас у Калуђерици нашег духовног старешину оца Драгана Радовановића напали су БЕЗБОЖНИЦИ, претећи да нам ускрате право да заједно са својом браћом дочекамо највећи хришћански празник Божић . Методе који су користили су уцене и претње као у најгорим данима инфоиртбироа у најмрачнијем делу наше духовне историје, изјавио је између осталога Абрамовић.
Август 2016. Године.
Те године у Медија центру у Београду одржана завршна конференција удружења ,,Завичај” у оквиру пројекта ,,Спровођење антидискриминационих политика у Републици Србији” тачније програм ,,Спречимо дискриминацију избеглих и расељених применом позитивних прописа Републике Србије и ЕУ” који је подржала Канцеларија за људска и мањинска права Републике Србије.
Ништа о нама без нас, били су јасни учесници али њихов закључак није имао ко да чује. Представници Владе Србије на овој конференцији се нису појавили.
Готово сви учесници су се сложили да су квини на своју Матицу Србију јер она уопште не решава њихова питања. За такво стање окривљују и оне које их представљају у парламенту Србије. Како су истакли, избеглих и расељених се сете само пред изборе а након њих их забораве.
А учесници исти они који су пре пар дана стали поред Мартиновића и подржали СНС…
Тачније, поред „Завичаја, организатори су били и завичајно удружење Банијаца и Егзодус 90. И тада су организатори су покушали да укажу на елементарно кршење права избеглих и расељених лица.
У дискусији на завршетку излагања пале су тешке речи на положај избеглих и расељених у Србији. Како су неки од оних који су затражили реч рекли, највећи непријатељи Србима јесу Срби. Такође је констатовано да су они избеглице, практично, Европске уније!
Садашњост
И тако рекоше драги моји пријатељи тада да су највећи непријатељи нас Срба Срби.. После две године стадоше поред оних који су тих деведесетих, када су протерани са својих огњишта били у извршниј власти.
Мени је криво сада што се турски председник Ердоган није кандидовао за БГ изборе јер Турци су пре неколико векова протерали моју фамилију те ред је, изгледа, да им се одужим гласом.
Ја заиста не разумем ово све. Можда сам глуп, не знам. Мени је ово непојмиво. Врло вероватно да ми овако и пролазимо због оваквих ствари. Зато је Чорба то заиста лепо оптпевао у песми „СРБИН ЈЕ ЛУД , СРБИН ЈЕ ПРОКЛЕТ, ЈЕДНОМ ГА УБИЈЕШ ОН ХОЋЕ ОПЕТ.
Жељко Маторчевић
