580
Друго основно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Симоновића и затражило максималну казну од осам година затвора, а он се терети да је извршио тешко дело против опште сигурности подстрекивањем.
Ко је заправо Драгољуб Симоновић?
Симоновић је политичар из Врчина, рођен 1959. године. Од 2008. обављао функцију председника Општинског одбора СНС у београдској општини Гроцка, а пре тога је био ангажован у Српској радикалној странци.
У периоду од 2003. до 2008. био је народни посланик у Скупштини Србије, а функцију председника општине Гроцка обављао је у три наврата. Последњи председнички мандат започео је 2016. године и однео убедљиву победу, јер је за њега тада гласало 30 одборника Скупштине општине, од укупно 35.
Мандат који је започео 2012. године окончао је раније, јер је био постављен на место генералног директора тадашњих „Железница Србије“, где је остао до 2014. године.
На челу општине Синомовић је био и 2005. године, као члан Српске радикалне странке, али је после неколико месеци у општини формирана нова већина и он је смењен.
Завршио је средњу машинску школу. 2008. по занимању је био машински конструктор, а четири године касније постао је дипломирани економиста. Он је, наводно завршио трећи степен студија на једном факултету у Бањалуци, а четврти на једном приватном факултету у Београду. Међутим, новинар Милан Јовановић, чије је паљење куће Симоновић наредио, у разговору за наш портал рекао је да не постоје подаци да је Симоновић студирао на Бањалучком факултету.
Приликом посете Гроцкој и разговором са Миланом Јовановићем, екипа Еспреса обишла је и плац који Симоновић поседује у Врчину, а који је удаљен само неколико минута од запаљене куће Јовановића.
У питању су две куће од око 1.000 квадрата, а у дворишту је и мали фудбалски терен и кош. У самом наставку је градилиште, те се претпоставља да Симоновић планира да настави с градњом.
Како нам је речено из Агенције за борбу против корпупције, Драгољуб Симоновић поднео је овој агенцији пет извештаја о имовини и приходима и то извештаје од 16.08.2012, 30.01.2013, 27.08.2014, 23.06.2016. и 07.07.2017. године.
Према последњем извештају из 2017. године, приходи на месту председника општине Гроцка месечно су износили 104.803,38 динара. Што се тиче непокретне имовине у земљи и иностранству, Симоновић поседује кућу од 118 м2, која је у изградњи. Летњиковац од 84 м2 и кућу од 225,062 м2. У његовом поседу је и аутомобил ШКОДА СУПЕР Б 2016 годиште, приколица МАЈЕВИЦА 4Т, као и аутоприколица WИЛК 0471.
2016. године као председнику општине плата му је месечно износила 104.395,58 динара.
На позицији генералног директора Акционарског друштва Железнице Србије био је од 29.12.2012 до 31.07.2014 и за то је примао месечну плату у износу од 194.271,00 динара.
Од 15.06.2012 до 28.12.2012 био је на челу градске општине и месечно примао 122.026,32 динара.
Намеће се логично питање – како је Симоновић стекао богатсво и како га је зарадио?
Према речима новинара Јовановића, Драгољуб Симоновић је међу најбогатијим људима у Београду и околини.
За Симоновића се везује више афера. Наиме, на пут у Италију прошле године, који је организовало комунално предузеће „Еко Гроцка“, повео је и два члана своје породице, супругу Зорицу и ћерку Јелену, писао је „Блиц“. Укупна цена износила је 247.900 динара.
Ваља напоменути да друштво за посебне намене „Еко Гроцка“ д.о.о. настало као плод јавно-приватног партнерства између општине и италијанске фирме „Магип“, те би се рекло да је реч о пословном путовању. Међутим, поставља се питање – због чега је онда први човек Грицке на овај пут водио и чланове породице?
У јавности су се пре пар година појавиле фотографије нових железничких прагова, који су били остављени поред куће Драгољуба Симоновића у Врчину.
Наводно, ови прагови искоришћени су у Симоновићевом винограду, где су послужили као шпалири за лозу.
Док је био директор „Железница Србије“ Симоновић је оптуживан и за велике трошкове на рачун службених путовања и пословних ручкова. Наводно је за мање од шест месеци на службена путовања потрошио 160.000 евра, а за пословне ручкове издвајао је и по 1.500 евра буџетског новца.
Чак је и улица у којој живи Симоновић требало да 2013. године, у време када је био директор „Железница“, понесе име Браће Симоновића, по презимену његове фамилије. У тој улици, која носи назив Касаповачка осим Драгољуба Симоновића живи још неколико породица, које носе исто презиме и које су у родбинској вези.
Током његових мандата као председника општине Гроцка 2005. и 2012. године, потписао је уговор са „Србијагасом“ у вредности од 21 милион евра за изградњу гасовода у Гроцкој без потпуне документације. Пројекат до данас није завршен.
Подсетимо, Драгољуб Симоновић је ухапшен 25. јануара, због сумње да је наложио паљење куће Јовановићу. Он је пуштен је на слободу 7. марта, после 40 дана проведених у притвору. Друго основно тужилаштво је уложило жалбу на ту одлуку Суда, али је она одбијена.
Симоновић је недавно поднео оставку на место председника Општине Гроцка, а у писаној изјави навео је да се повлачи из политике јер не жели да се његово име „беспризорно и свакодневно користи зарад политичких обрачуна са Српском напредном странком“.
Кућа новинара Милана Јовановића запаљена је 12. децембра прошле године, након што су на гаражу која се налази у дворишту непознати нападачи с капуљачама на глави бацили два молотовљева коктела. У пожару је осим куће од 200 квадрата и гараже изгорео и аутомобил. Новинар и његова супруга су успели да се спасу тако што су побегли кроз прозор.
Због сумње да су запалили кућу новинара Милана Јовановића из Гроцке, полиција је претходно ухапсила три особе – Александра Маринковића, Игора Новаковића и Бојану Цветковић Шијацки. Шијацки је у међувремену осуђена на шест месеци кућног притвора, уз обавезу ношења “наногице”, као и на новчану казну од 50.000 динара, пошто је склопила споразум с тужилаштвом о признању кривичног дела. Маринковић и Новаковић су 22. фебруара пуштени да се бране са слободе.
М. Божиновић Еспресо
