Мала је разлика, свега два процента, између грађана који подржавају актуелну власт и оних грађана који верују да би било добро да власт буде промењена. То показује истраживање Демостата, али се истраживач Срећко Михаиловић не усуђује да на основу тога прогнозира резултате избора.
Изненађујуће. Тако резултате Демостатовог истраживања оцењује истраживач Срећко Михаиловић.
А резултати показују да није велика разлика између процента грађана који су наклоњени власти и оних који су наклоњени опозицији.
На питање које политичке странке су им ближе, 40 посто испитаника одговорило је оне на власти, 35 посто оне у опозицији. Када је у питању однос грађана према промени власти, 32 одсто сматра да је добра садашња власт, само два посто мање сматра да би било добро да на власти буде неко други.
„Ја нисам спреман да кажем да ће тај однос бити и у недељу 3. априла. Квака је у томе што они исказују негативан однос опрема власти, али и даље гласају за ту власт. Зашто се то дешава је питање за милион долара“, каже Михаиловић
Део одговора на питање од милион долара, крије се у располућености опозиције, верује Срећко Михаиловић. Део у притисцима на бираче.
„Моје уверење је да је предизборно стање данас горе него оно 1990. године и горе него оно 2000. године“, истиче Михаиловић.
„Мислим да је ситуација у друштву, да је економска ситуација боља него тих година. У односу на неке страндарде који су постављени од 5. октобра демократске, мислим да се у том процесу демократском, у изборном процесу да се прилично назадовало“, оцењује Зоран Пановић из Демостата.
Мисли то и више од две петине од 1.223 телефонски анкетираних грађана.
На питање да ли ће избори бити слободни и поштени, 43 одсто испитаника одговорило је одрично.
„То је уверење које заиста одузима легитимитет овим изборима“, истакао је Михаиловић.
У прилог тези о нелегитимним изборима, истраживач Демостата додаје високу политички мотивисану апстиненцију, медијски монопол доминантне партије и функционерску кампању.
Емина Ковачевић Н1
