“Можда се у Србији не зна ко ће бити председник, али мислим да се добро зна ко ће бити премијер“, поручио је након избора 6. маја 2012. године лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић, који је крајем јула исте године постао председник Владе у којој је први пут учествовала Српска напредна странка.
Десет година касније Дачић се нашао у сличној позицији, јер странка председника Србије Александра Вучића по први пут од доласка на власт није освојила апсолутну већину на изборима, па је принуђена да тражи партнере за формирање нове извршне власти.
Иако је изборну кампању градио на слогану „Ивица Дачић – премијер Србије“, шеф социјалиста је овог пута био знатно одмеренији након објављивања прелиминарних резултата избора, можда управо због тога што је свестан да СПС није једина опција за СНС.
„Честитам Александру Вучићу и Српској напредној странци победу на изборима, са жељом да успешно воде Србију путем мира, стабилности, економског развоја и заштите националних и државних интереса, а ми смо спремни да томе дамо свој допринос“, написао је Дачић на свом Инстаграм налогу.
За разлику од њега, чланица Председништва Српске напредне странке Зорана Михајловић била је више него директна: „Ивица Дачић неће бити премијер“.
„Не знам да ли ћу ја бити у Влади, али ми се чини да са сигурношћу могу рећи ко неће бити премијер. Ивица Дачић неће бити премијер. Ја сам генерално против коалиције са СПС, мислим да се многи каче на леђа СНС и председника Вучића и дошло је време да видимо ко је за и ко хоће да заједно ради у интересу земље, а ко само говори да је за то, а ради другачије“, поручила је Михајловић.
СНС са странкама мањина има већину за нову владу
Може ли СНС до нове владе без социјалиста? Судећи по резултатима парламентарних избора и пројектованој расподели посланичких мандата – може. Рачуница је проста: са освојених 120 места у Скупштини Србије, напредњацима је довољна подршка две мањинске странке за изгласавање нове извршне власти.
Председничку кандидатуру Александра Вућића подржао је Савез војвођанских Мађара, који ће у новом сазиву парламента имати пет мандата. Исто је учинила и Странка правде и помирења коју води Усаме Зукорлић, а на чијем изборном салду ће бити три мандата. Са тих осам мандата напредњаци могу да имају већину за формирање владе, а није искључено да им се у томе придруже и посланици неке од партија које тренутно имају опозициони статус.
И док је пут до већине у републичком парламенту за СНС релативно лако изводљив, то се нипошто не може рећи за Скупштину града Београда. Резултати београдских избора, додуше још прелиминарни, Вучићевој партији не остављају много простора за калкулације. У најбољем случају по њих, имаће 48 од укупно 110 одборничких мандата, а разлику до неопходних 56 најлакше могу да надоместе постизборном коалицијом са – социјалистима.
Листа СПС-ЈС тренутно може да рачуна на осам мандата, мада ни тај број није загарантован с обзиром на то да још нису обрађени подаци са око 11 одсто бирачких места у престоници. Чини се да је управо подршка социјалиста у формирању локалне власти у Београду Дачићева „улазница“ и за нову републичку владу, која би у том случају имала комотну већину од 160 посланика.
Дачић потребан Вучићу и због локалних избора 2024.
Потпуни раскид десетогодишње сарадње између СНС и СПС мало је вероватан јер би са собом повукао и компликоване резове „по дубини“, пре свега у бројним јавним предузећима, агенцијама и органима локалне самоуправе. Не треба заборавити ни чињеницу да ће за две године бити одржани редовни локални избори, након којих би напредњаци, без подршке социјалиста, могли да остану без власти у десетинама градова и општина.
Најреалнији сценарио зато је о(п)станак СПС у извршној власти, а од Дачићевог преговарачког потенцијала и можда још више од става такозваних спољних вето играча, пре свега САД и ЕУ, зависи да ли ће се лидер социјалиста наћи и на њеном челу.
Да би постављање Ивице Дачића, кога сви сматрају проруским политичарем, на чело владе пореметило односе у Србији и владајућој Српској напредној странци, сматра и дугогодишњи дописник агенције Бета из Брисела Драган Благојевић.
Он закључује да би то би била „лоша порука људима у ЕУ“, који су саопштили да Србију „остављају на миру“ да се постепено усалгаси са спољном политиком Уније.
Никола Којић Н1
