Од доласка СНС на власт, на врху Министарства унутрашњих послова сменило се укупно четири министра. Нико од њих није дошао из сектора безбедности нити је раније имао искуство са руковођењем овако великог, компликованог и за државу кључног ресора.
Стекао се утисак да је свако од њих само помоћник Александра Вучића за унутрашње послове, тачније за различите послове које су превазилазиле надлежност овог министарства. Од праћења и прогона опозиционих првака, новинара, активиста и особа које би на друштвеним мрежама критиковале актуелног председника, преко подршке нелегалним пословима: транзиту миграната, физичког обезбеђења сплавова и ресторана, сумњивих послова – каква је плантажа Јовањица постала симбол, до толеранције пара-војних и пара криминалних група које су изводиле акције у подршци владајуће странке. Све ово пратило је и још увек прати неадекватан избор кадрова на руководећим местима унутар Министарства и Полиције, уз негативну селекцију кадрова по принципу лојалности, политичке припадности и непотизма. На кључне дужности доводе се људи који су чланови владајуће странке, са скромним или само формалним образовањем, без искуства у унутрашњим пословима или са задатком да контролишу да се неки од илегалних послова обављају без сметње или чак уз асистенцију полиције. Кључна места су остајала непопуњена, као што је то случај са местом директора полиције.
Стога није чудо да из полиције (као и из Војске Србије) одлазе професионалци. И то они најискуснији. Околности у коме се на водећа места управа или нижих целина постављају нестручни и партијски људи, односно у коме се прогоне они полицајци који су на трагу значајних криминалних дела, утицали су на многе професионалце да искористе право за превремену пензију или једноставно потраже посао у другим професијама. Они мање спремни за радикалне кораке, прибегли су опортунизму и једноставно пуштају да догађаји пролазе поред њих, свесни да мало тога могу да промена а да не наштете својој егзистенцији. И поред неколико постојећих полицијских синдиката, о овом проблему се мало говори у јавности, јер су синдикати под контролом министра а све зарад личних привилегија њихових представника.
Србија центар се залаже за обнављање поверења у полицију. Оно ће се постићи кроз решавање свих афера у којима је јасно да су били ангажовани и припадници полиције, а други полицајци били ти који су због правилног поступања доспели пред судове или изгубили животе под сумњивим околностима. Залажемо се за процесуирање свих случајева веза припадника МУП-а и полиције са организованим или другим видовима криминала и на тај начин разрешити све јавне дилеме око повезаности државе и криминала, а што је била карактеристика у прошлој деценији.
Тежишна активност полиције мора бити доследна борба против организованог криминала и корупције. Србија центар се залаже да се обезбеди доследна де-политизација стручних органа министарства унутрашњих послова и полиције. Инсистирамо на стручно адекватној и де-политизованој структури кадрова у унутрашњим пословима и полицији, уз позитивну селекцију кадрова који су доказани у професионалном и моралном полгеду. Само тако неће доћи до осипања искусних кадрова из унутрашњих послова, само тако ће полиција повратити поверење грађана и зауставити општа криминализација српског друштва.
